Misterija tragedije u Djaltovom prolazu konačno rešena?

Da li smo na pragu razrešenja jedne od najvećih zagonetki 20. veka?

Incident ili tragedija koja se desila u Djaltovom prolazu u Rusiji (SSSR) krajem pedesetih godina prošlog veka, a kojoj smo već pisali, konačno je možda blizu razrešenja. Istina, uz pomoć savremenih instrumenata moderne tehnologije koje su nam dostupne, a o kojima su istraživači ranije mogli samo da sanjaju.

Krajem prošle godine ruske vlasti su potvrdile teoriju o kojoj se duže vreme spekulisalo, da je tragediju uzrokovala posebna vrsta manje lavine, koje su relativno retke i nedovoljno izučene. Naime, ova vrsta lavina nastaje kada na manjoj padini oslabljeni snežni nanos prosto pukne, što izaziva ledeni potom u određenom području koje je manje površine. Ovo objašnjenje je smatrano za manjkavo, međutim, zahvaljujući kompjuterskoj simulaciji koju su izveli geolog Aleksandar M. Puzrin i ekspert za fizičke simulacije Johan Gaum (Gaume) ovo objašnjenje se čini kao najverovatnije.

Po Gaumovim rečima, on je prvo put za ovu misteriju čuo od jednog novinara Njujork tajmsa koji je želeo da čuje njegovo stručno mišljenje. Kako sam kaže, kada se bliže upoznao sa tim događajem, krenuo je da razmišlja o tome šta je moglo da se desi, u čisto mehaničkom smislu kada je to područje u pitanju.

Da podsetimo, Djaltov prolaz je sam dobio ime po vođi grupe iskusnih planinara koji su tragično nastradali u februaru 1959. godine na tom mestu u Uralskim planinama. Tela planinara su pronađena, ali bez odeće i sa zbunjujućim tragovima. Utvrđeno je da su planinari umrli od hladnoće, ali ne i šta ih je izazvalo da izlete iz svog kampa i da odšetaju dosta daleko od njega.

Foto: The Vintage News/nepoznato

Elem, kako bi video koliko je njegova pretpostavka o manjoj lavini verovatna, on je kontaktirao Puzrina pa su se od tog trenutka njih dvojica dali na posao i u međuvremenu došli do određenih rezultata.

Simulaciju su izveli tako što su iskoristili sve istorijske podatke o tragediji, a zatim razložili događaje na nekoliko faza koje su do tančina pažljivo rekreirane, a u isto vreme su posmatrali verovatnoću svojih pretpostavki.

Ispostavilo se da je za model manje lavine strmina u kojoj su se planinari nalazili ipak bila dovoljno strma, što svakako ne bi mogla da bude za regularnu lavinu. Po njihovim proračunima, ugao snega je mogao biti veći od 30 stepeni, za šta se zna da je dovoljna mera kako bi se ova vrsta lavine pokrenula.

Druga bitna stvar je uticaj posebne vrste propadajućih vetrova, koji se kreću pod uticajem gravitacije. Ovi vetrovi su, po simulaciji, mogli da pokrenu lavinu jer bi određenom vrstom pritiska na snežni pokrivač u ovom području lako mogli da slome snežni pokrivač. Time bi veći nanos leda prekrio mesto na kom su se planinari nalazili i naterao ih da se izvuku što pre.

Po mišljenju ove dvojice eksperata, greškla planinara je bila što su ukopali šatore na padini.

- Da nisu to uradili, ništa se ne bi desilo. Međutim, tako su samo destabilisali snežni pokrivač, što je doprinelo da se sve to desi - naglasio je Gaum.

Zanimljivo je i njihovo objašnjenje o pronađenim tragovima radijacije u šatoru, što je decenijama zbunjivalo istraživače koji su tragali za objašnjenjem.

- Po svemu sudeći, do toga je došlo zbog upotrebe torijuma u lampama koje su koristili - naveli su istraživači.

Ipak, postoje i određene ograde koje su njih dvojica dala u vezi sa ovom postavkom. Zato Puzrin i Gaum navode da još uvek nemaju odgovore na sva pitanja, ali da veruju da je ova teorija za sad najsveobuhvatnija, kao i da ovu postavku predlažu i kao temu za promišljanje drugim istraživačima, koji je mogu dopuniti ili opovrgnuti nekom boljom. Svaka čast na trudu, moramo da kažemo.

Do sada su se pojavljivale mnoge teorije o ovoj tragediji, od kojih je bilo i dosta obskurnih, koje su uključivale parapsihološke pojave i vanzemaljce. Međutim, ono što mnogi od nas često zaborave jeste činjenica da su prava rešenja - obično ona najjednostavnija. Ali i relativno dosadna. 😀