Nastala u vagonima smrti

Čuvena pesma Đurđevdan nastala je u "vozu smrti", koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac, svedoči profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio u zloglasnom koncentracionom logoru 1942. godine.

Кad su gladni i žedni Srbi, koji su na Đurđevdan u vagonima transportovani za zloglasni logor, počeli da zapomažu, jedan Sarajlija je prvi put zapevao: "Proljeće na moje rame sleće, đurđevak zeleni, svima osim meni..."

Кako kaže ovaj istoričar, Srbe su 1942. na Đurđevdan zatvorili u stočne vagone, i po naređenju NDH, policija ih je povela na "đurđevdanski uranak".

Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti.

- Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo - svedoči Žarko Vidović.

U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske Sloge, iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao "Proleće na moje rame sleće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!".

Ustaše su zbog pesme Đurđevdan zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih.

Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 duša, a njih dve stotine je na kraju rata preživjelo torturu.

Кasnije je pesmu nadogradio Goran Bregović, a najpoznatija je u izvođenju Bijelog dugmeta

Autor: redportal.rs