Nisu svi gledaoci na svojim sedištima dočekali kraj dvočasovne ekranizacije potresne istinite priče iz zloglasnog logora Nezavisne Države Hrvatske

Petog februara je u 9 američkih gradova istovremeno svetsku premijeru imao film Dara iz Jasenovca, ovogodišnji srpski kandidat za Oskara, delo koje je izazvalo mnogo polemika i pre nego što se pojavilo na bioskopskom platnu. 

U čikaškom centru Lendmark nisu svi gledaoci na svojim sedištima dočekali kraj dvočasovne ekranizacije potresne istinite priče iz zloglasnog logora Nezavisne Države Hrvatske. Neki su u suzama napustili salu, "jednostavno nisu izdržali teror koji je dolazio sa ekrana", piše Serbian Times.

Foto: Serbian Times/Saša Lukić

SLIKA: Bioskop Landmark Century u Čikagu

U nastavku članka navodi se da su oni koji su ostali "stezali zube, a u mrklom mraku bioskopa smenjivali su se jecaji i uzdasi". Utisak koji je film režisera Predraga Gage Antonijevića ostavio na publiku najbolje se mogao videti kada su se popalila svetla.

Jedni su obamrli sedeli na svojim mestima, drugi žurno, sa maramicama i maskama u rukama, žurili ka izlazu, dok većina nije bila u stanju da da bilo kakav komentar. - Šta reći, sve ste videli - bio je najčešći odgovor koji su dobili u Serbian Times-u.

Foto: Serbian Times/Saša Lukić

Slavica Petrović, direktorka Srpskog filmskog festivala Čikago, prokomentarisala je:

Izuzetno mi je teško, film je toliko potresan da je posle njega teško bilo šta reći. Ipak, dobro je da je konačno snimljen i da ljudi imaju priliku da ga vide, a oni koji do sada nisu znali da se upoznaju sa onim što su preživeli Srbi u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima.

Ona se osvrnula i na kritike koje su se pojavile u pojedinim američkim medijima (Variety, Los Angeles Times):

Kada sam videla te kritike, prvo što sam pomislila jeste da ti ljudi nisu videli film, a drugo da ne znaju ništa o istoriji. Očigledno je da su u pitanju nečiji interesi, jer jezik kojim su pisane te recenzije nije jezik filmske kritike, već jezik politike. Bojim se da film neće daleko dogurati u trci za Oskara, ali je sigurno da će ostaviti trag i biti svedočanstvo koje će pomoći da se neke stvari otrgnu od zaborava i zauvek pamte.

IZVOR: TW / @arianastram

Dejan Cvetković ne deli njeno mišljenje kada su u pitanju šanse Dare iz Jasenovca za prestižnu nagradu:

Mislim da je film odličan, da baca svetlo na istorijske događaje o kojima je svet malo toga znao. U tom smislu je nešto novo i ja se nadam da još ima ljudi kojima će istina zaparati uši i oči i na koje će Dara ostaviti veliki utisak. Jasenovac je najstrašnija srpska reč i najveći srpski grad posle Beograda, i ma koliko to bilo teško, svaki Srbin bi bar jednom dnevno trebao da pomisli na to zlo sa kojim su se naši sunarodnici i preci tamo suočili, jer to zlo niti je nestalo niti spava zimskim snom.

Američkom filmskom kritičaru koji je film okarakterisao kao "srpsku nacionalističku propagandu" Cvetković poručuje:

Složiću se ako je po tom istom principu Šindlerova lista ili Pijanista jevrejska propaganda. Istina ne može biti propaganda, ona ne spada u političke kategorije, već je jedna i nepobitna. Može samo da vam se sviđa ili ne, ali ne možete da je osporite.

Premijeri u jednom od 2 čikaška bioskopa u kojima se prikazuje film Dara iz Jasenovca prisustvovalo je oko 50 ljudi, a razlog su pandemijske mere i ograničen broj raspoloživih sedišta u bioskopima, kao i veliki sneg i najhladniji dan u godini (temperatura - 13 stepeni Celzijusa).

Očekuje se da će narednih dana znatno veći broj naših ljudi koji žive u Americi biti u prilici da pogleda Daru iz Jasenovca. Pored Čikaga, film se nalazi na bioskopskom repertoaru u Dalasu, Finiksu, Milvokiju, Majamiju, Hjustonu, Atrlanti, Denveru i Vest Palm Biču.

Foto: Serbian Times/Saša Lukić

Autor: Antonije Kovačević / redportal.rs