Uklanjanje vode iz vazduha može učiniti životne uslove prijatnijim, a takođe pružiti važan resurs u područjima sa ograničenim pristupom vodi. Međutim, ovaj proces nije tako jednostavan kao što se čini, a različite metode imaju svoje nedostatke. Polimeri su se pokazali efikasnim u uklanjanju vode iz vazduha, ali proces vraćanja vode iz polimera obično nije jeftin ili bar nije bio. Ipak, nedavno otkriće bi moglo promeniti situaciju.
Polimeri korišćeni u ovom otkriću stvaraju adsorbujući materijal. Iako zvuči slično upijajućem materijalu, razlika je u tome što adsorbent zadržava molekule vode na svojoj površini, dok upijajući materijali upijaju vodu u sebi. Problem sa adsorbentima je u tome što je teško osloboditi vodu iz njih, jer se obično moraju zagrejati na temperaturi od oko 100°C (212°F). Međutim, istraživači su razvili tečni adsorbent koji oslobađa vodu na znatno nižoj temperaturi, oko 35°C (95°F).
Ovaj napredak je moguć zahvaljujući korišćenju 2 polimera. Prvi je polietilen glikol, koji je široko korišćen u industriji, ali i u nekim lekovima, kao što su laksativi, jer efikasno zadržava vodu. Drugi polimer, polipropilen glikol, nije tako efikasan u zadržavanju vode, ali ima druge primene. Ključni faktor ovog otkrića leži u razlikama u njihovoj sposobnosti da zadrže molekule vode, što omogućava stvaranje mehanizma prenosa koji razbija klastere vode i olakšava njihovo oslobađanje.
- Ova tehnologija ima potencijal da se koristi ne samo za vodosnabdevanje u sušnim regionima i mestima sa ograničenim energetskim resursima, već i za obezbeđivanje vode u vreme prirodnih katastrofa i vanrednih situacija - rekao je koautor istraživanja, docent Arisa Fukatsu sa Osaka Metropolitan Univerziteta.
- Očekuje se da će poboljšanja ove tehnologije dovesti do smanjenja gasova staklene bašte i efikasnijeg korišćenja vodnih resursa. Od sada ćemo težiti da poboljšamo tečnu vlagu adsorbent i povećavaju efikasnost čitavog sistema kako bi ga učinili praktičnim - dodao je koautor profesor Masahide Takahaši, takođe sa Univerziteta Osaka Metropolitan.
Rad je objavljen u časopisu ACS ES&T Vater.
Autor: Redportal.rs