Imala je dijagnozu i pre tate, ali je on brže otišao, a za njim i mama 😥
Voditeljka TV Pink Sanja Marinković na posebno emotivan način govorila je danas o majčinoj smrti u emisiji Premijera - Vikend specijal. Ona je bez mame ostala pre samo dve nedelje, a uzrok smrti je zloćudna bolest.
Imala je vrlo težak oblik kancera, čak verovatno dualni kancer. U isto vreme imala je i rak pluća, rak završetaka na zidu pankreasa. Metastaza je otišla svuda, i na mozak, na kosti, na limfu na kraju. To je još agresivnije bilo pred sam kraj, od inostranstva do svih mogućih terapija koje su postojale. Ne postoji klinika koju nismo angažovali jer smo verovali da čuda postoje. Naravno, kada se suočiš sa nečim ovakvim, nesvesno počinješ da veruješ da čuda postoje. Nažalost, ne u ovom slučaju. To se dogodilo pre tačno 15 dana, u subotu.
Sanja se zajedno sa bratom borila za mamin oporavak. Ona se prisetila i koliko joj je teško bilo da se pomiri sa teškom vešću, te je otkrila da u datom trenutku nikakve pripreme ne pomažu.
Doktori su sve vreme i mene i mog brata pripremali, još sedam dana, još deset dana. Nisam se nikada pomirila sa tom vešću. Mi smo mnogo čitali o tome. Ne postoji svetska knjiga koju moj brat i ja nismo pročitali, o tome kako se ljudi ponašaju u svojim poslednjim danima. Znam da postoji jedan položaj tela koji je opisan u udžbenicima na Harvardu, poslednjeg dana mi je rekao: "Vidiš, to je taj govor tela o kom smo čitali.." Dizala je ruke gore, rekla sam: "To je to." Znala sam da je kraj.
Otkrila je da joj je naročito teško bilo poslednja tri dana, a najteže joj je bilo da se ne slomi pred kamerama:
Bilo je mnogo teško. I sada gutam knedle. Kažem mojim stilistkinjama: "Dajte tu haljinu, štikle", budem voditeljka tih 120 minuta, spustim se, presvučem se i odem u bolnicu, to su ta poslednja tri dana...
Vest o majčinoj smrti joj je stigla upravo pred kamerama. Otkrila je da taj dan nikada neće zaboraviti.
Ujutru sam se probudila, otišla da snimim reklamu za jedan mejkap proizvod, namestila frizuru, došla... To je bilo prvo jutro da nisam pozvala bolnicu, niti oni mene. Kada sam došla u studio, nikako nisam smogla snage da pozovem bolnicu, a vidim da ni oni mene ne zovu. Sve vreme mi podsvest nije dala da pozovem. Šminkerki sam rekla da ću pozvati bolnicu, pa da uđem u tu ulogu i da snimimo sekvence tog šminkanja, jer je vesela reklama. Pozovem doktora Stanića i kažem: "Doktore, ima nešto novo?", pitao me je: "A gde ste sada?". Rekla sam: "Na snimanju. Prekinula sam set, samo da vidim kakva je situacija". Pitao me je koliko traje. Rekla sam dva-tri sata. Rekao mi je da ga pozovem posle snimanja. Pitala sam ga: "Je l'sve u redu?". Nije mi dobro, padam u onoj stolici. Pitam: "Je l' ona živa?", rekao mi je: "Nažalost ne, umrla je pre devet minuta".
Foto: TV Pink Printscreen/pink.rs
Ona je otkrila da se poslednja dva-tri meseca molila da je vest o maminoj smrti ne sačeka na snimanju. Iako su joj svi govorili da je jaka, otkrila je da ta jačina ne postoji.
Poslednja dva-tri meseca sam razmišljala: "Bože, samo da me ne sačeka ta vest na poslu". Svi su mi govorili da sam jaka, a verujte mi da ta jačina ne postoji. Sećam se da sam se toliko blokirala. Izvinjavala sam se ljudima što nećemo da snimamo... Nazvala sam mog brata, rekla sam: "Sačekajte me, nemojte ništa da radite dok ja ne dođem". Htela sam poslednja da se oprostim od nje, tako je i bilo.
Ona je otkrila i kako su izgledali njeni poslednji susreti sa majkom i o čemu su pričale. Otkrila je i da joj je drago što je otišla dostojanstveno, kao i što nije imala bolove.
Poslednjih trenutaka sam se trudila da je pitam kako je. Pričala sam kako lepo izgleda, šta mi se dešava u životu, na poslu. Bila sam u bolnici kada se desila tragedija u Novom Sadu, ja joj pričam šta je na vestima. Svake večeri sam rekla medicinskim sestrama da joj puste "Tri sestre" na Pinku. To je bio njen ritual, obožavala je sa drugaricama da gleda dve serije na Pinku. Dostojanstveno je otišla, nije imala bolove. Sve vreme sam verovala da će biti živa, nažalost nije, tako da eto.
Ona se potom slomila i počela da plače.
Ona je potom otkrila i da je najteže izgubiti oba roditelja u tako kratkom periodu, naročito one koji su gotovo pola veka proveli zajedno.
Nema ništa teže nego kad izgubiš oba roditelja tako blizu. Ja sam u tom trenutku, sećam se, pitala, kada ljudi čitav život provedu zajedno, kao moji roditelji, skoro pola veka, kako je moguće da se tako brzo razbole od iste bolesti?! Sećam se da mi je doktor rekao da je to najčešće tako, kada je o srčanim bolesnicima reč. Moj otac je umro pre tri godine od iste bolesti od koje je moja mama potom umrla. Rekli su mi da je moja mama čak šest godina bolovala od te bolesti, a da nije ni znala. Šest godina... Imala je verovatno tu dijagnozu i pre tate, samo što je on brže otišao, a za njim i mama. Taj kancer je stvarno strašna stvar
Autor: redportal.rs
