Male bašte u rezidencijalnim krajevima naselja su slaba zamena za dvljinu. Urbanizacija polako postaje jedan od dominantnih faktora obaranja broja pčela u divljini, sudeći prema objavljenom radu naučnika sa Univerziteta Kurtin.
Članak objavljen u časopisu Urban Ecosystems analizirao je interakciju pčela i cveća i mrežu zaprašivanja koju formiraju. Svi podaci jasno ukazuju na imperativ očuvanja divlje prirodne vegetacije kao osnovu očuvanja pčelinjih košnica i sigurnog oprašivanja.
Analizom interakcije pčela i biljaka mapirane su mreže oprašivanja čiji podaci mogu jasno da ukažu kolika je razlika između i šta može da utiče na performanse različitih košnica i koliko je takmičenje za prostor između različitih grupa pčela. Podaci jasno pokazuju da su divlji tipovi biljaka dijametralno različiti od domaćih bašta i nezamenljivi su u zdravom funkcionisanju pčela.
Takođe, otkrivena je još veća (nego prethodno pretpostavljana) zavisnost pčela od žbunastog rastinja, čijom eliminacijom u procesu urbanizacije se još više utiče na masovna izumiranja kolonija.
Očuvanje pčela, posebno divljih vrsta, apsolutno je neophodno čoveku. S obzirom na to da su pčele odgovorne za 85% oprašivanja zasađenih useva.
KLIMA: Antarktik se ne topi ravnomerno 😱
SpaceX vs. NASA: KO ĆE PRVI DO MESECA? 🏁
Autor: Curtin University / redportal.rs
