U sportu gde udarci nisu samo fizički, već i oni koje društvo nameće, ona se ističe kao simbol upornosti i hrabrosti. Naš sagovornik u novom RED intervjuu bila je Aleksandra Ivanović, naša bokserka rođena u Beranama, na severu Crne Gore, ali trenutno živi u Beogradu. 👊
Njena priča nije samo o sportu, već o rušenju stereotipa, balansiranju između svojih korena i modernih ambicija.
Uprkos izazovima koje nosi bavljenje borilačkim sportovima, posebno za žene, ona sa osmehom prihvata svaki udarac, bilo da je u ringu ili van njega. U ovom intervjuu otkrivamo kako je započela svoj put u kik-boksu, koje prepreke je savladala i šta je inspiriše da nastavi dalje. Takođe, zavirili smo u njen privatni život kako bismo saznali šta je pokreće i kako uspeva da balansira između svakodnevnih obaveza i profesionalnog sporta.
1. Šta te je motivisalo da se baviš boksom i kako si započela svoju karijeru?
- Sve je krenulo spontano. Još kao mala sam želela da treniram neki borilački sport, no okolnosti su bile takve da nikad nisam započela. Godine 2018. drug me je pitao da odem s njim na rekreativni trening kik-boksa, na šta sam ja pristala, pa se i zaljubila u taj sport. Ostalo je istorija. 😅
2. Koliko je teško biti žena u sportu kao što je boks, i kako se nosiš s predrasudama? 🤔
- Biti žena u borliačkom sportu jeste izazov, pogotovo u sredinama gde to nije prihvaćeno jos uvek. Konkretno sam se uvek dobro nosila s predrasudama, jer mi iskreno uopste nije važno mišljenje osoba, pa čak i onih mojih najbližih kad je u pitanju sport kojim se bavim. Imam neki svoj cilj koji guram da ostvarim i niko me u tome neće sprečiti, a pogotovo ne neko ko nikad nije ni kročio u salu i čak taj ring. 😎
Foto: Red portal/Privatna arhiva
3. Kako tvoji prijatelji i porodica reaguju na tvoj izbor da se baviš boksom? Da li te podržavaju?
- Prijatelji mi jesu uvek bili podrška u tome što radim, dok porodica nije bila. Nisu me podržavali (i dalje me ne podržavaju) da radim mečeve, ali su i te kako ponosni na to što jesam sportskog duha i vodim računa o sebi. Naravno, apsolutno ih razumem, jer iz njihovog ugla, gde ne poznaju segmente mog sprota, vjerujem da ni meni ne bi bilo svejedno da mi dete uđe u ring i "ide na batine".
4. Koji je najneobičniji komentar koji si čula od ljudi kad im kažeš da se baviš boksom? 😅
- Ja sam mislio da si ti baviš manekenstvom. 😅 Zvuči glupo, ali verujem da je persona htela da mi laska malo, ne bi li mi se približila, ali uzaludan pokušaj 😆. Gde ću ja biti manekenka sa ramenima kao Hulk i bicepsom kao butina prosečne manekenke.
Foto: Red portal/Privatna arhiva
5. Koji ti je do sada bio najteži meč i šta si naučila iz tog iskustva?
- Zapravo ih ima dva. Prvi je kik-boks meč koji sam radila u Turskoj, gde nisam psihički bila u tome, jer su me mučile druge stvari koje nisam smela da dopustim da utiču na mene u tom trenutku. Shvatila sam da meč ne može da se odradi dobro ako u glavi "nisi sav svoj", da se tako izrazim. To mi je pomoglo i za dalji život, zaista mi je promenjen mindset i pogled na ljude, međuljudske odnose, i od tad mi je sve postalo lakše u zivotu. Zvuči kao kliše, ali naučila sam da NIKAD ne trošim svoje dragoceno vreme na nekog ko meni nije uzvratio istom merom ili većom i ne ceni stvari koje radim za njega. Ovde mislim na sve odnose - prijateljske, ljubavne. Boks je zaista život.
Drugi najteži meč je bio 2022. godine u Parizu, gde sam uspela da skinem 7 kg za kratak period (4-5 dana) i onda sam na zvaničnom merenju bila 1 kg iznad dozvoljene kilaže. Naravno, morala sam da nastavim da skidam taj kilogram, onako iscrpljena od puta i od svega. Kad skidate toliku kilažu i jos za tako kratko vreme, vaše telo postane slabo i ranjivo. Na dan meča sam opet imala merenje, i tek onda krenula da pijem vodu, unosim elektolite i jedem. To nije bilo dovoljno da se moje telo oporavi. Krenule smo da boksujemo, protivnica je prosečna bokserka, udarci nisu bili jaki, ali je bila u neuporedivo boljoj formi od mene, gde me je udarcem u jetru pobedila tehničkim nokautom u 5. rundi. Tad sam odlučila da to više nikad svom telu ne uradim i da ništa nije vredno mog zdravlja.
6. Kako izgleda balans između privatnog života i profesionalnog boksa? ⚖
- U životu je teško izbalansirati sva polja, uvek će jedno da trpi. Moja situacija je takva da ne živim od boksa, već radim i svoj posao 5 dana u nedelji. Teško mi je da uklopim društveni život sa svim tim i on najviše pati. Bitno mi je da održavam kontakte sa porodicom i najbližim prijateljima, te mi olakšava mi što me zaista razumeju u vezi s tim.
7. Da li imaš uzore u svetu boksa (ili van njega), i ko su oni?
- Mike Tyson, jedan jedini i neponovljivi. Živa legenda. Njegovi usponi i padovi, kako su se njegova ličnost i ponašanje menjali kroz vreme, a naravno ugledam se i na njegov stil, koji je boks doveo na viši nivo. U životu su mi uzor roditelji, jer u najtežim borbama, i kad je život zadavao teške udarce, oni nisu padali i prekidali borbu.
Foto: Red portal/Privatna arhiva
8. Koji su tvoji dugoročni ciljevi u boksu i gde vidiš sebe za pet godina?
- Dugoročan cilj mi je da otvorim svoj klub i napravim svog borca ili više njih. Želja mi je da budem ta podrška, pre svega i psihološka jer znam sva stanja kroz koje sam ja kao borac prolazila i smatram da bih odlično savetovala nekog drugog i pomagala mu da prođe to što bolje. Za pet godina vidim sebe kako treniram svog sina ili ćerku i učim ih udarce malo po malo (nemam decu jos uvek). 😅
9. Kako se nosiš s povredama i strahom od njih? Da li su one sastavni deo karijere ili ih je moguće potpuno izbeći?
- Hvala Bogu, nemam nikakve ozbiljne povrede. Modrice i ogrebotine neću da računam. Počela sam biti obazrivija na treninzima, obavezna je kaciga na glavi kad se radi sparing. Posle teškog gore pomenutog meča u Parizu, dobila sam potres mozga i od tad se pazim koliko god mogu. Svesna sam da su moguce povrede kao i u svakom sportu, ali nisam baš opterećena mnogo time. 😎
10. Da li tvoji prijatelji izvan boksa često traže da im pokažeš neke poteze ili tehnike?
- Pa i ne baš toliko često. Više me zezaju muški prijatelji kako bi oni mene mogli da nadjačaju. Kažem im da bi sramota bilo da ne mogu, ipak su muškarci, i onda im bude glupo što to uopšte upoređuju. 😅
11. Postoji li neki ritual koje uvek primenjuješ pre borbe?
- Pre borbe volim da se prošetam, i da u glavi simuliram ulazak u ring. Možda malo neobično, ali ritual pre borbe mi je da se istuširam, namažem kremice i stavim parfem😆 naravno, neposredno pre borbe molitva i spremna sam za rat. 💪
12. Ako bi mogla da izabereš bilo koju pesmu kao ulaznu muziku za borbu, koja bi to pesma bila?
- Za borbu izaberem uglavnom neku patriotsku pesmu (prosli put je bila Crven cvete grupe Trag), mada mislim da ću sledeći put izaći uz gusle i pesmu Smrt popa Mila Jovovića. 😆😎
13. Da nisi bokserka, koji bi sport bio tvoj izbor, i zašto?
- Da nisam bokserka, bila bih bodibilderka. Što možda i nije isključeno da ću u nekom trenutku života da krenem u tom pravcu. 😅 Sviđa mi se estetski, a i fascinantno mi je koliko odricanja je potrebno, savršeni balans hrane i treninga da bi se postigao željeni izgled. Bodibilding nije za potcenjivanje, vrlo ozbiljan sport.
14. Koji deo tvoje ličnosti iznenađuje ljude kada te upoznaju van ringa?
- To koliko sam miroljubiva i smirena. Možda zvuči apsurdno, ali tome me je naučio boks! Strpljenje, smirenost. Ljudi se iznenade kad vide da nisam agresivna (što je opet produkt predrasuda prema mom sportu). Ja čak ne volim ni da se svađam, to mi je previše drame i nepotrebnog stresa. 😅 Ja kažem svoje i tu stavljam tačku, ne raspravljam se nikad.
15. Šta bi rekla drugim devojkama koje žele da se bave ovim sportom, ali ih možda koče predrasude ili strah?
- Devojke, samo napred! Osećaćete se mnogo sigurnije, imaćete više samopouzdanja i bićete jače! Ne mora svako ko trenira boks / kik-boks da ulazi u ring da se bije. Trenirajte za sebe, zategnite telo i sebi napunite ego. 🥰
Foto: Red portal/Privatna arhiva
Autor: redportal.rs
