Ivo Andrić, jedan od najistaknutijih srpskih književnika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, zauzima posebno mesto u kulturnoj baštini Balkana. ✍🏼
Iako nas je napustio pre 49 godina, njegovo dela su ostala da nas podsećaju na posebnost ovog velikana. 📚
Živeći u veku interneta, upravo on nam nam je omogućio da ovaj velikan i dalje bude sa nama. 😍
Redportal.rs potrudio se da svojim čitaocima obezbedi nesvakidašnji intervju sa Andrićem, te otkrije kakva je to ljubav bila između Milice Babić i njega, ali i to kako bi Andrić vodio našu zemlju. 🧐
Kada biste danas mogli da napišete delo o savremenom društvu, koje temebiste istražili i koji bi bili glavni izazovi? 🤔
Kada bih danas mogao pisati o savremenom društvu, verujem da bih se pre svega osvrnuo na sveprisutno osećanje otuđenosti i usamljenosti koje vidim među ljudima, uprkos njihovoj prividnoj povezanosti. To je jedna od velikih ironija ovog vremena – što je svet postao manji, a ljudi su jedni drugima sve dalji.
S jedne strane, divio bih se čudima savremene tehnologije, ali bih se i pitao koliko ona zaista doprinosi čovekovoj sreći. Možda bih, kao uvek, tražio odgovor u prošlosti, gledajući kako su se naši preci suočavali sa večnim pitanjima koja mi i danas postavljamo sebi – gde je mesto čoveka, kome pripada, i kako može živeti sa sobom i drugima u miru.
Često opisujete unutrašnje borbe likova i njihove moralne dileme, a koje su Vaše dileme? 🤨
Kao pisac, suočavam se sa moralnom odgovornošću prema ljudima i vremenu koje opisujem. Da li sam bio pošten prema istoriji? Da li sam ostao veran onome što je istinski ljudsko i univerzalno, bez ulepšavanja? Neretko se borim s dilemom o granici između prikazivanja i osuđivanja – kada prikazujemo ljudske slabosti i mračne strane, da li time pomažemo ljudima da bolje razumeju sebe, ili možda nesvesno podržavamo te mane, stvarajući prema njima sažaljenje koje lako prelazi u opravdanje?
Na kraju, možda mi se sve moje dileme vraćaju na onu osnovnu – na veru u ljudsku dobrotu i smisao patnje. Ipak, u trenucima sumnje i beznađa, tražim odgovore baš u ljudima, u njihovim slabostima i snazi, jer verujem da pisac, kroz prikazivanje tih dilema, može pomoći čitaocu da pronađe bar jedan korak bliže istini. 😊
Foto: Printscreen YouTube/RTS Oko - Zvanični kanal
Da li se slažete sa tvrdnjom da je Balkan bure baruta? 💣
Da, često sam čuo za Balkan kao "bure baruta", i delimično se slažem sa tom slikom, jer su kroz istoriju mnogi ratovi, pobune i nesreće ovde počinjali, kao da je ovaj prostor uklet nekim prokletstvom sukoba i patnje. Ali ja verujem da Balkan nije samo mesto sukoba i nesloge
U ljudima na Balkanu ima mnogo više od sklonosti ka konfliktu – ima duboke povezanosti s prirodom, mudrosti koja dolazi iz vekova teškog života, i jedne iskrene želje za mirom, čak i kada deluje da mir izmiče kao fatamorgana.
Na koji način vas je zavela Milica Babić? ❤️🔥
Njena kreativnost i posvećenost poslu kojim se bavila bili su za mene oduvek izvor inspiracije. Ona je znala kako da sačuva duh umetnosti i životnog dostojanstva u svemu što je radila. Tako sam polako počeo da osećam da je Milica mnogo više od prijatelja, da je ona neko kome bih mogao poveriti sve svoje misli i sve svoje tišine.
Da li ste se tajno viđali sa Milicom i dok je bila u braku?
Razumem zašto bi vas takvo pitanje zanimalo – ljubav i odnosi često su važna tema, ne samo u životu, već i u književnosti. Moje prijateljstvo sa Milicom Babić bilo je izuzetno značajno za mene, iako smo godinama živeli u složenim okolnostima. Da, poznajemo se iz vremena kada je ona bila u braku, ali mogu reći da je naše prijateljstvo bilo duboko poštovanje i razumevanje koje je išlo izvan granica romantične ljubavi.
Foto: Printscreen YouTube/Kontrafaktualno
Da li su vas mnogi osuđivali zbog vaše ljubavi?
Bilo je onih koji su, možda, postavljali pitanja ili imali mišljenja o našoj vezi, ali istina je da ljubav koju smo gajili nismo nikada morali da objašnjavamo drugima. To je bio naš svet tihe sreće, svet u kojem smo našli utehu i podršku jedno u drugome. Svaka prava ljubav ima u sebi neku vrstu osude, kao i neku vrstu iskupljenja, i mi smo živeli našu istinu uprkos svemu.
Kako ste se nosili sa tim da je njen suprug Vaš prijatelj? 😮
Mnoge stvari u životu moraju sazreti u tišini. Nismo ni Milica ni ja pomišljali na ljubav kada smo se upoznali. Ona je bila supruga mog prijatelja, i za oboje je to bilo pitanje poštovanja, u svakom smislu. Njih dvoje imali su svoj život, a ja sam u tome imao mesto kao prijatelj. Nakon Nenadove smrti, Milica i ja našli smo utehu jedno u drugome, a naša osećanja razvijala su se prirodno, iz dugogodišnjeg razumevanja i bliskosti. Ljubav koja dolazi polako, u svojim godinama zrelosti, nosi sa sobom posebnu snagu. Da bi ljubav bila duboka, ona mora izdržati vreme i tišinu.
Šta za Vas predstavlja Herceg Novi?
To je mesto gde se susreću more i kamen, gde priroda ima poseban ritam i gde sam osećao mir koji mi je bio toliko potreban u trenucima života. Tu sam dolazio da se oslobodim od svega što je preglasno i prebrzo.
Da niste postali pisac, šta biste bili? 📚
Ne znam da li bih mogao biti nešto drugo, jer sve čime sam se bavio bilo je u službi razumevanja ljudi, vremena i sveta. Diplomatija me je naučila da slušam ljude, da razumem njihove motive, i da ne donosim ishitrene sudove.
Da li biste stali na čelo države i kako biste je Vi vodili? 😁
Ne verujem da bih bio pravi čovek za takvu ulogu. Moja priroda nije sklona vođenju ili upravljanju, već posmatranju i razumevanju. Vođenje države zahteva pragmatizam i odlučnost kakve možda ja nemam. Da se nekim slučajem nađem u takvoj ulozi, trudio bih se da slušam narod, da razumem njihove potrebe i da, pre svega, obezbedim mir i stabilnost. Smatram da je država jaka samo onda kada su ljudi poštovani i kada osećaju sigurnost. Sve drugo je prolazno.
Da li mislite da je nastanak Jugoslavije bila velika greška ili nešto najbolje što se dogodilo ovom narodu?
Jugoslavija je rođena iz želje za jedinstvom naroda sa sličnim jezikom, kulturom i tradicijama, ali i iz potrebe da se obezbedi stabilnost u turbulentnom istorijskom periodu. Ideja o zajedničkoj državi bila je, verujem, dobra i ispunjena iskrenim nadama za miran i pravedan suživot. Nažalost, Jugoslavija je nosila unutrašnje protivrečnosti koje su vremenom postale teže nego što je bilo moguće izdržati. Možda je u tom smislu ideal bio veći od onoga što je stvarnost mogla da podrži. Bilo bi previše jednostavno reći da je Jugoslavija bila greška ili savršenstvo. Ona je, kao i sve velike ideje, deo istorije koji nosi i svoje vrednosti i svoje lekcije. Važno je da se iz nje učimo, da razumemo prošlost i da težimo suživotu i poštovanju, čak i ako smo različiti.
Šta biste poručili našim čitaocima? Gde da pronađu lek za ranjeno srce? 💊
Svako srce nosi svoje rane, a život nas ponekad suočava s bolom koji se ne može lako izlečiti. Lek se često nalazi u tišini, u tome da damo sebi vremena da izdržimo patnju, da razumemo šta ona znači, da iz nje naučimo. Lek za srce nalazi se u malim, jednostavnim stvarima – u razgovoru sa prijateljem, u tišini koju priroda nudi, u knjigama koje nas podsećaju na lepote života. Rane će možda ostati, ali srce je sposobno da izdrži i raste, da se uči iz svega što je prošlo.
Svi bi na trenutka poželeli da razgovaraju sa čovekom tišine, pa je tako i autor ovoga teksta u svojoj glavi osmislio intervju koji nikada nije vođen, ali to nas ne sprečava da uživamo dok ga čitamo. 🧾
Kada bih danas mogao pisati o savremenom društvu, verujem da bih se pre svega osvrnuo na sveprisutno osećanje otuđenosti i usamljenosti koje vidim među ljudima, uprkos njihovoj prividnoj povezanosti. To je jedna od velikih ironija ovog vremena – što je svet postao manji, a ljudi su jedni drugima sve dalji.
