Kenedije se često nazivaju američkom kraljevskom porodicom jer su možda nešto najbliže vladajućoj porodici koju Amerikanci imaju. Roditelji, deca i ostali članovi porodičnog stabla Kenedi izgradili su višegeneracijsku političku dinastiju, ali skandali i neverovatni događaji nisu im bili strani.
Velika većina Amerikanaca zna napamet najveće skandale i tragedije Kenedijevih. Ubistva Džona i Bobija Kenedija, fatalna avionska nesreća DŽona Juniora i situacija sa Merilin Monro postali su deo američkog folklora. Ali to je samo delić važnih priča slavne porodice.
1. Liberalna ikona Bobi Kenedi počeo je kao konzervativac
Kao i kod mnogih političara, politička opredeljenja i pogledi Bobija Kenedija menjali su se tokom njegovog života. Kenedijevi su bili irske katoličke demokrate. Ali oni su takođe bili jedna od najbogatijih porodica u Bostonu i nisu bili iznad toga da koriste lične veze za ostvarenje svojih ciljeva.
Foto: nydailynews.com/NZ
Bobi je vodio uspešnu kampanju svog starijeg brata za Senat 1952. Godinu dana kasnije, Bobi se našao sa druge strane kada se pridružio osoblju uticajnog republikanskog senatora Džozefa Mekartija. Porodični prijatelj Kenedijevih, Mekarti vodio je zloglasni antikomunistički lov na veštice koji je uništio živote stotina Amerikanaca. Bobi Kenedi je bio toliko zgađen Mekartijevim tehnikama da je dao ostavku posle šest meseci.
Nastavio je da radi kao advokat za demokrate iz Senata, a kasnije je služio kao DŽonov državni advokat. Danas se Bobi smatra liberalnom ikonom, ali isprva je oklevao da podrži pokret za građanska prava. Kad je to napokon učinio, bio je to potez učinjen iz simpatije koliko i u interesu pridobijanja Afroamerikanaca za Demokratsku stranku.
2. Smrt Džona F. Kenedija pomogla je Amerikancima da stignu na Mesec
Iako je ubijen šest godina pre nego što su Nil Armstrong i Baz Oldrin kročili na Mesec, Džon F. Kenedi ipak je pridoneo uspehu misije. Mesecima nakon što je Jurij Gagarin postao prva osoba koja je kružila oko Zemlje, Mesečev govor DŽona F. Kenedija na Unverzitetu Rajs 1961. inspirisao je naciju da nadmaši Sovjete i pobedi (makar iz njihove perspektive, prim. ur.) u svemirskoj trci.
Foto: history.com/NZ
U svom govoru obećao je da će Amerika sleteti na Mesec do kraja decenije. Ali privatno, nije bio tako siguran da će se to dogoditi. Dve godine posle tog govora svemirski program Apolo se odužio i postalo je jasno koliko će novca i vremena biti potrebno. Takođe je bilo jasno da NASA neće sleteti na Mesec za vreme DŽonovog mandata, čak i ako on bude ponovno izabran 1964.
S obzirom na to da je Kongres smanjio NASA-in proračun, Kenedi je na sastanku s NASA-inim šefom DŽejmsom Vebom priznao: Ne mislim da će program Apolo preživeti.
"Trenutno je svemir izgubio dosta svog glamura", razmišljao je Kenedi na svom sastanku sa Vebom.
"Ako budem ponovno izabran, nećemo ići na Mesec u našem mandatu, zar ne?"
Veb nije tako mislio, a Kenedi se složio, rekavši: Ne idemo. No, pokazalo se da je njegova smrt spasila svemirski program. Odlučan u nameri da Kenedijevo obećanje ostvari, predsednik Landon Džonson uspeo je da osigura više sredstava za NASA-u i sprovede Kenedijevo obećanje u delo.
3- Poslali mlađu sestru na lobotomiju da ne koči ambicije porodice
Od devetero dece Džozefa starijeg i Rouz Kenedi, njihovo treće dete, Rouz Meri ili Rozmeri, bilo je najmanje poznato. I to zato što je porodica tako htela. Rozmeri zapravo nikad nije imala šanse da napreduje. Kad je njena majka rađala, doktor je kasnio zbog teške gripe pa je medicinska sestra fizički držala Rozmeri u Rozinom porođajnom kanalu dva sata. Nedostatak kiseonika najverovatnije je doveo do oštećenja mozga.
Foto: John F. Kennedy Library Foundation/John F. Kennedy Presidential Library and Museum, Boston
Često je doživljavala napade, koji su najverovatnije bili epizode mentalnog zdravlja. Kad je ušla u tinejdžerske godine, bilo je jasno da se nešto mora učiniti. No u 1920-ima i 30-ima mentalna bolest bila je pogrešno shvatana i na nju se negatovno gledalo, a slanje Rozmeri u mentalnu ustanovu nije bila opcija za porodicu sa političkim ambicijama.
Umesto toga, 1941. Džozef stariji organizovao je lobotomiju za nju. Smatralo se da lobotomija leči depresiju i agresiju, ali postupak je bio nov i još ga nije odobrila Američko lekarsko udruženje. Rozmerina lobotomija samo ju je oštetila: odmah je izgubila moć govora i izgovorila tek nekoliko reči, a porodica ju je potom prebacila u ustanovu u Viskonsinu, gde je živela do kraja života. Ostali članovi porodice Kenedi retko su posećivali svoju sestru sve dok se s njom nisu ponovno povezali 1950-ih. S vremenom je porodica Kenedi počela da se zalaže za osobe sa telesnim invaliditetom.
4. Džonov brat poginuo je u tajnoj misiji u Drugom svetskom ratu
Služba Džona F. Kenedija u američkoj mornarici tokom Drugog svetskog rata učinila ga je herojem mnogo pre nego što je postao predsednik. Ali nije bio jedini vojni heroj u svojoj porodici.
Foto: John F. Kennedy Presidential Library & Museum/John F. Kennedy Presidential Library & Museum
Njegov stariji brat, Džozef Junior, takođe je bio odlikovani veteran. Džozef stariji je i video svog najstarijeg sina kao najbolji izbor za ispunjenje svojih političkih ambicija, ali nakon smrti Džozefa Mlađeg, to je prešlo na Džona. Džo Junior rano je napustio pravni fakultet i pridružio se mornarici 1941. godine, a godinu dana kasnije završio je školu za pilote lovca. Do 1943. završio je 25 misija bombardovanja Evrope, dovoljno da dobije dozvolu za povratak kući.
Umesto toga, ostao je u Engleskoj i nastavio da se bori. Godine 1944. radio je na Operaciji Afrodita, projektu razvoja daljinski upravljanog bombardera. Zbog ograničenja tehnologije tog vremena potpuno daljinski upravljani uređaj još nije postojao. Džo se dobrovoljno javio da bude probni pilot za operaciju Afrodita. Ubrzo posle poletanja, njegov avion se pokvario i srušio iznad Sufolka u Engleskoj. Umro je u 29. godini života.
5. Džozef Kenedi stariji obogatio se na piću
Porodica Kenedi prvi put se obogatila 1920-ih, u doba prohibicije. Jedan od dugotrajnih mitova o Kenedijima je da su svoje bogatstvo izgradili na švercu. (Ovaj mit su 1960-ih i 70-ih pokrenuli teoretičari zavere koji su pokušavali da objasne atentat na Kenedija.)
Foto: Getty Images/Archive Photos / Javno vlasništvo
Prava priča je malo manje prljava, ali je uključivala piće. Alkohol je deo sage o porodici Kenedi u Americi od početka. Otac Džozefa starijeg, Patrik Kenedi, bio je vlasnik salona u Bostonu i uvoznik viskija koji je s vremenom postao i državni senator. Godine 1933. Džozef stariji već je bio bogat i uspešan poslovni čovek. Neposredno pre ukidanja prohibicije te godine, Džozef stariji iskoristio je svoje veze za sklapanje unosnih poslova sa britanskim destilerijama za uvoz alkoholnih pića u SAD. Poslovi su učinili Džozefa starijeg još bogatijim. Deset godina kasnije prodao je svoju franšizu alkoholnih pića za 8,2 miliona dolara (oko 100 miliona dolara 2020.).
6. Nećak Bobija Kenedija bio je upleten u misteriju ubistva
Nisu samo stariji Kenedijevi bili skandalozni. Kasnije generacije tabloidima su dale dovoljno hrane za održavanje izdavačke industrije. Majkl Skakel, nećak udovice Bobija Kenedija, Etel Skakel, osumnjičen je za ubistvo svoje komšinice Marte Moksli 1975. godine, kada su oboje imali 15 godina.
Noć pre Noći veštica 1975. Marta je izašla u komšiluk sa grupom prijatelja, uključujući i Majklovog 17-godišnjeg brata Tomasa. Sledećeg jutra, Martino telo pronađeno je izbodeno na smrt. Tomas je isprva bio osumnjičen, a policija je otkrila da je palica za golf kojom je Martha ubijena pripadala Skakelovima, ali nije usledilo kazneno gonjenje.
Sledećih nekoliko decenija Majkl se borio sa alkoholizmom. Novinar Mark Furman napisao je knjigu 1998. u kojoj je implicirao na Majkla kao krivca. To je ponovno pobudilo interes za slučaj, a Majlk je optužen dve godine kasnije. Godine 2002. osuđen je na 20 godina zatvora zbog ubistva. Sudija je kasnije poništio presudu 2013. Državni sud Konektikata vratio je presudu 2016., ali je kasnije poništio svoju odluku.
7. Džon bio naklonjen Trećem Rajhu?
Džon F. Kenedi bio je jedan od liberalnijih predsednika 20. veka, a jedno od njegovih najvećih postignuća bilo je unapređenje pokreta za građanska prava. Stekao je i status heroja jer je potezao veze kako bi mogao da služi u vojsci, iako je ispočetka proglašen nesposobnim. Međutim, prema knjizi John F. Kennedy Among the Germans iz 2013., mladi Džon je bio naklonjen Trećem Rajhu, i pre i posle Drugog svetskog rata.
Foto: Wikipedia.org
Posetio je Nemačku tri puta od 1937. do 1945., prvi put kao dvadesetogodišnji student na Harvardu. U svojoj prethodno neobjavljenoj korespondenciji, Kenedi je napisao da je fašizam "prava stvar za Nemačku" i da se nordijske rase čine izrazito superiornima.
Godine 1945. obišao je Evropu posle služenja vojnog roka i napisao: "Hitler će izaći iz mržnje koja ga sada okružuje kao jedna od najvećih ličnosti koja je ikada živela." Čak nije bio usamljen u tom stavu u porodici. DŽozef stariji bio je simpatizer SS-a koji je odobravao pad Nemačke u fašizam; takođe je bio otvoreni antisemita koji je verovao u zavere o Jevrejima koji kontrolišu medije.
8. Kenedijevo bogatstvo izgrađeno na vesternima B produkcije
Uvoz alkohola bio je samo delić bogatstva Džozefa Kenedija starijeg. Nakon što je 1912. diplomirao na Harvardu, Džozef stariji bavio se bankarstvom i sa 25 godina postao najmlađi predsednik banke u Americi.
Foto: Wikipedia.org/Javno vlasništvo
Do 1919. bacio je oko na filmski biznis. Bio je još u povojima, ali je Džozef stariji vidio da ima potencijala. U jednom trenutku to je opisao kao sledeći telefon. Sledećih nekoliko godina proveo je planirajući svoj odlazak u šou biznis. Tokom sledećih nekoliko godina njegov FBO izrastao je u jedan od najmoćnijih holivudskih studija specijaliziranih za B-vesterne. Na kraju je unovčio 5 miliona dolara neposredno pre Velike depresije. Iako će kasnije finansijske revizije otkriti da su njegove kompanije uglavnom gubile novac.
9. Džon je poslao Džeki na elektrošokove kad mu je prigovarala zbog preljuba
Brak Džeki Buvije i DŽona F. Kenedija je spolja delovao glamurozno, ali bio je obeležen skandalima. Džeki je želela da se razvede od Džona i pre nego što je postao predsednik, a njegov otac joj je jednom ponudio i milion dolara kako ne bi naškodila njegovom imidžu.
Foto: jfklibrary.org/NZ
Majka Rouz Kenedi je i njoj i svim svojim snajama rekla da se pomire sa preljubama svojih muževa. No Džeki se nije pomirila. Jedne večeri, dok su oboje bili pripiti posvađala se sa Džonom koji se vratio od ljubavnice i istrčala iz kuće samo u donjem vešu. Džon je pozvao hitnu koja je odvela Džeki u bolnicu gde su joj dali tri elektrošoka zbog depresije i histerije.
Šta je DŽON KENEDI znao o NLO? 🛸
Autor: nportal.rs
