Ipak, to ne znači da je bio pametan. 😯

Aman čiji je mozak bio dvostruko veći od prosečne težine drži rekord za najteži ovaj organ ikada zabeležen. Nažalost za vlasnika ovog džinovskog mozga, međutim, veći ne znači uvek i bolji, a u ovom slučaju je rezultirao intelektualnim invaliditetom pre prerane smrti u institutu za mentalno zdravlje.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, priznanje za najteži mozak pripada neimenovanom čoveku koji je živeo i umro u Holandiji krajem 19. veka. Nakon što je patio od epilepsije i problema u razvoju, nesrećni mozak preminuo je u azilu Meerenberg sa samo 21 godinom.

Tokom autopsije čoveka 1899. godine, holandski patolog Gerard Kristijan van Valsem zabeležio je težinu mozga od 2,85 kilograma. Obično se ljudski mozak kreće između 0,9 i 2 kilograma težine, a prosek je oko 1,35 kilograma.

Zanimljivo je da se ljudski mozak zapravo smanjivao u poslednjih nekoliko hiljada godina i istraživači nisu sasvim sigurni zašto. Prema jednoj studiji objavljenoj 2021. godine, smanjenje veličine mozga može imati neke veze sa eksternalizacijom znanja koja je rezultat pronalaska pisanja i drugih oblika skladištenja podataka.

Autori takođe spekulišu da je evolucija složenih društava možda smanjila potrebu za velikim mozgovima jer smo sada u mogućnosti da se oslonimo na distribucionu spoznaju za kolektivno, a ne individualno donošenje odluka, baš kao mravi! 🦟

I dok nema naznaka da će ljudski mozak verovatno postati sličan insektima, znamo da manji mozak ne mora da vas čini manje pametnim, baš kao što veći ne povećava uvek inteligenciju. U 2019, istraživači su pogledali volumen lobanje i kognitivne sposobnosti više od 13.500 ljudi u Velikoj Britaniji, zaključivši da IQ nije određen veličinom.

Umesto toga, struktura mozga i povezanost verovatno će biti važniji od veličine kada je u pitanju kognitivni kapacitet. Zato žene i muškarci zadržavaju istu inteligenciju uprkos tome što je muški mozak oko 11 procenata veći, što odražava razlike u veličini tela između polova.

Istraživanja su takođe otkrila razlike u zapremini lobanje između različitih globalnih populacija, a istočni Azijati pokazuju najveći mozak sa prosečnom veličinom od 1.415 kubnih centimetara. U međuvremenu, evropski mozgovi imaju tendenciju da lebde oko 1.362 kubna centimetra, dok afrički cerebrumi imaju 1.268 kubnih centimetara.

Uprkos ovim razlikama, nema apsolutno nikakvih dokaza koji bi sugerisali da je bilo koja populacija manje ili više inteligentna od druge, što leži u osnovi činjenice da veličina zaista nije bitna.

Autor: redportal.rs