Ove nedelje dodela Nobelovih nagrada za hemiju i fiziku malom broju pionira veštačke inteligencije povezanih sa kompanijom Google otvorila je debatu o dominaciji kompanije u istraživanju i načinu na koji bi naučni prodori u oblasti računarskih nauka trebalo da budu prepoznati.
Google je bio na čelu istraživanja u oblasti veštačke inteligencije, ali je bio prinuđen da se brani suočavajući se sa konkurentskim pritiskom OpenAI-a, kojeg podržava Microsoft, i sve većom regulativnom kontrolom američkog Ministarstva pravde.
U sredu, Demis Hasabis - suosnivač Googleove AI jedinice DeepMind - i njegov kolega Džon Džamper dobili su Nobelovu nagradu za hemiju, zajedno sa američkim biohemičarom Dejvidom Bejkerom, za njihov rad na dešifrovanju struktura mikroskopskih proteina.
Bivši Googleov istraživač Džefri Hinton, u međuvremenu, osvojio je Nobelovu nagradu za fiziku u utorak, zajedno sa američkim naučnikom Džonom Hopfildom, za ranije otkrića u mašinskom učenju koja su postavila temelje za procvat veštačke inteligencije.
Profesorka Dejm Vendi Hol, kompjuterski naučnik i savetnik za AI pri Ujedinjenim nacijama, rekla je za Reuters da, iako rad dobitnika zaslužuje priznanje, nedostatak Nobelove nagrade za matematiku ili računarstvo kvari ishod.
- Komitet za Nobelove nagrade ne želi da propusti ovu stvar sa veštačkom inteligencijom, pa je vrlo kreativno od njih što su proveli Džefrija kroz fiziku. Rekla bih da su obe dodele diskutabilne, ali svakako vredna Nobelove nagrade u smislu nauke kojom su se bavili. Pa kako drugačije da ih nagradite? - rekla je ona.
Noa Džiansirakusa, vanredni profesor matematike na Univerzitetu Bentli i autor knjige Kako algoritmi stvaraju i sprečavaju lažne vesti, takođe je tvrdio da je Hintonova pobeda upitna.
- Ono što je uradio je fenomenalno, ali da li je to fizika? Mislim da nije. Čak i ako ima inspiracije iz fizike, oni ne razvijaju novu teoriju u fizici niti rešavaju dugogodišnji problem u fizici.
Kategorije Nobelove nagrade za dostignuća u medicini ili fiziologiji, fizici, hemiji, književnosti i miru postavljene su u testamentu švedskog pronalazača Alfreda Nobela, koji je preminuo 1895. godine. Nagrada za ekonomiju je kasniji dodatak, uspostavljena uz donaciju švedske centralne banke 1968. godine.
Evakuisana železnička stanica u Strazburu ☝🤨
Autor: Redportal.rs
