Plesna kuga iz 1518. godine je jedan od najneobičnijih i najzagonetnijih događaja u evropskoj istoriji. Ovaj neobjašnjivi fenomen, koji je zahvatio grad Strazbur, predstavljao je misterioznu pojavu u kojoj su desetine ljudi, a prema nekim izvorima čak i stotine, nekontrolisano plesale danima, dok nisu kolabirali ili umrli od iscrpljenosti. Iako je ovaj događaj detaljno zabeležen, pravi uzroci i dalje ostaju predmet rasprave i fascinacije.
Početak misterioznog plesa
U julu 1518. godine, žena po imenu Trofea izašla je na ulicu Strazbura i započela neprekidno da pleše, bez ikakve muzičke pratnje ili očiglednog razloga. Njeno nekontrolisano plesanje trajalo je satima, a uprkos pokušajima da je zaustave, nastavila je. Tokom sledećih nekoliko dana, sve više ljudi joj se pridruživalo u ovom neobičnom ponašanju. Do kraja nedelje, već desetine ljudi bili su zahvaćeni istom neobjašnjivom potrebom za plesom.
Gradskim vlastima postalo je jasno da je reč o ozbiljnom problemu kada se broj plesača počeo povećavati. S obzirom na to da je neprekidni ples izazivao ozbiljne zdravstvene probleme poput povreda, iscrpljenosti, a u nekim slučajevima i smrti, gradske vlasti su odlučile da reaguju. U želji da reše situaciju, oni su angažovali muzičare i podigli drvene podijume, verujući da će, ukoliko ljudima omoguće da "plešu dok ne izmore", rešiti problem. Međutim, ovaj pristup je samo pogoršao situaciju.
Posledice i tragičan ishod
Plesači su nastavili danima da plešu, i mnogi od njih su pretrpeli ozbiljne fizičke posledice. Neki su kolabirali od iscrpljenosti, dok su drugi umrli od srčanih udara ili moždanih udara izazvanih prekomernim naporom. Zabeleženo je da su mnogi plesači doživeli povrede i zdravstvene probleme zbog neprestanog plesanja, a neki izvori tvrde da je broj smrtnih slučajeva bio značajan.
Vlasti, uviđajući da plesanje podstaknuto muzikom samo pogoršava situaciju, promenile su strategiju. Plesači su poslati u svetilište svetog Vida, zaštitnika od bolesti, u nadi da će molitva i rituali pomoći da se završi ovaj neobični fenomen. Tokom narednih nedelja, plesna kuga je postepeno prestajala.
Teorije o uzrocima
Iako je događaj iz 1518. dobro dokumentovan, uzrok plesne kuge ostaje misterija. Istoričari i naučnici predložili su nekoliko teorija koje bi mogle objasniti ovaj fenomen:
1. Ergotizam (trovanje ražinom glavom): Jedna od najpopularnijih teorija je da su plesači možda bili otrovani ergotom, gljivom koja raste na raži i koja sadrži halucinogene toksine. Ovi toksini mogu izazvati konvulzije, halucinacije i nekontrolisane telesne pokrete. S obzirom na to da se raž često koristila u ishrani u to vreme, postoji mogućnost da je došlo do masovnog trovanja.
2. Masovna histerija: Mnogi istraživači veruju da je plesna kuga primer masovne histerije ili psihogenog poremećaja, izazvanog ekstremnim stresom. Strazbur je u to vreme bio pogođen glađu, siromaštvom i zaraznim bolestima. Ove okolnosti mogle su dovesti do kolektivnog psihološkog sloma, manifestovanog kroz nekontrolisano plesanje.
3. Religijska i kulturna verovanja: Postoji teorija da su pogođeni verovali da su pod uticajem božanske sile. U to vreme, sveti Vid je bio zaštitnik od bolesti povezanih sa konvulzijama i nekontrolisanim pokretima, pa su neki verovali da je ples oblik pokore ili pokušaj da umire božansku silu.
4. Socijalni pritisci: S obzirom na uslove života u 16. veku, društveni pritisci, kao što su glad, bolesti i siromaštvo, mogli su uzrokovati kolektivni psihički poremećaj. Plesna kuga je možda bila reakcija na neizdržive životne okolnosti.
Plesna kuga kroz istoriju
Plesna kuga iz 1518. nije bio izolovan događaj. Tokom srednjeg veka, zabeleženi su slični incidenti širom Evrope, uključujući pojave u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Međutim, slučaj iz Strazbura je najpoznatiji i najintenzivniji. Ova pojava ostala je jedan od najfascinantnijih primera kolektivnog ponašanja koje je u suprotnosti sa svim uobičajenim pravilima ljudskog ponašanja.
U Teksasu policajac GOLIM RUKAMA UHVATIO ALIGATORA 👮🏻🐊
Autor: Redportal.rs
