Suštinski, bronzano doba je bilo jedno veliko doba krvoprolića omogućeno novom tehnologijom kovanja metala po čijem imenu cela era nosi ime. Nalizirajući ove prastare predmeta rata koristeći najsavremenijom tehnologijom, možemo da otkrijemo veliki broj podataka o njihovoj istoriji. Međutim, samo na jedan način možemo odrediti koliko su bili efektivni u boju - time što ćemo ih testirati direktno u stvarnosti.
U ime eksperementalne arheologije, istraživači su proveli godine ubadajući, sekući i komadajući sa replikama bronzanodopskog oružja te je iz toga proistekao par svežih novih studija koje bacaju svetlo na način na koji su ova oružja korišćena tokom Bronzanog doba.
Prva studija je objavljena u naučnom žurnalu Journal Of Archeological Science: Reports, koje je imalo za cilj da napokon reši dugogodišnji spor i da odgovor na konkretno pitanje da li su bronzadopski mačevi iz Bohemije i Moravije (današnje Češke) bili sa konkretnu upotrebu uboju ili samo za ceremonije. Nakon analize tragova upotrebe na 47 antičkih primera mačeva, autori studije su izradili bronzane replike.
Istraživači su otkrili nakon testiranja sečiva da su na njima nastali isti tragovi upotrebe kao i na antičkim primerima, što ukazuje da najverovatnije nisu samo služili za ceremonije. Da bi tkrili koliko štete zaista bronzanodopski mač može da nanese, arheolozi su morali da "napadnu" i jednu polutku praseta.
Kada su završili sa testiranjem, prijavili su da su ubodni udari napravili oštećenja na rebrima, dok su neka sečiva se probila u potpunosti do kosti. uvideli su da je sečenje najefektivniji način napada, jer izaziva dovoljno veliko oštećenje mekog tkiva da može da se izazove slabost, krvarenje i smrt.
Druga studija, koja je izašla u naučnom časopisu Journal Of Archeological Science, je proizvod grupe istraživača (koji su takođebili i eksperti za borilačke veštine) koji su u borbama jedni sa drugima koristili replike bronzanodopskog naoružanja - koristili su primere kopalja načinjenih po uzoru na antičke primere pronađene u Holandiji. I ovde, takođe, je korišćen leš životinje za testiranje samo što je u pitanju bio jelen.
Kao i u prethodnom primeru, testiranja su pokazala veliki ofanzivni potencijal oružja i sposobnost da se njime načine smrtonosne povrede. Na iznenađenje istraživača, koplje je bilo sposobno da u potpunosti smrska noge jelena, što može da ukaže da je veliki broj povreda otkriven na skeletima iz perioda bronzanog doba, a bio je pripisivan tupim predmetima, zapravo mogao biti uzrokovan kopljem.
Takođe, istraživači su otkrili da (ako se koristi sa dovoljno veštine), koplja mogu da nanesu nesmrtonosne povrede, čime bi bili podobni i za ceremonijalnu borbu kako i za pravu boj.
Predsednik VUČIĆ pokazao svoj SMEŠTAJ u PODRINJU ☝🏻🏡
Preminula glumica RADA ĐURIČIN 😔💔
Ub*o 3 PSA, sebe slučajno ranio u NOGU 👇😯
Autor: redportal.rs
