Za pravoslavne hrišćanske vernike počeo dvonedeljni Velikogospojinski post. Jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo. Velikogospojinki post prvi put pominje se u 9. veku. 👇
Konačno je ustanovljen na Carigradskom saboru, 1.166. godine.
Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću. Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Ovaj post je najkraći, ali veoma strog, poput Vaskršnjeg. 🙏
Podseća da su, uz svedenu trpezu i smirene strasti, milostinja i opraštanje prvi na putu kojim telo i duša postanu smirena celina, što vodi saznanju i spasenju u božjoj milosti.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, vikendom su dozvoljeni ulje i vino. Na Preobraženje može se jesti i riba.
Završava se 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu. Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku, kako piše Telegraf.rs.
Sveti mučenici Makaveji su starozavetni jevrejski svetitelji i mučenici iz 2. veka pre nove ere. Njihov život opisan je u Knjigama Makavejskim koje su sastavni deo Svetog pisma. Braća Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel, njihova majka Solomona i njihov učitelj Eleazar postradali su mučenički 166. pre nove ere od strane imperatora Antioha XI Epifana.
Mošti mučenika Makaveja čuvaju se u bazilici Svetog Andreja u nemačkom gradu Kelnu.
Autor: Telegraf.rs
