Tamara: Deca su me često ismevala 😔
Anđeo sa juga, osoba koja je sa 16 godina odlučila da sreća drugih bude i njena sreća. Devojka iz Vranja za koju sada zna ceo svet, a koja je svojim humanitarnim radom vratila mnogima veru u ljude i osmeh na lice. 🥰
Svoju nesebičnost Tamara je ispoljavala još u tinejdžerskim danima, pa je tako odvajala od svojih stipendija kako bi pomogla onima kojima je pomoć neophodna. ❤️
Njen život svakako je obeležilo i to što je rođena sa 6 prstiju na obe ruke i obe noge, a upravo je to ono što je Tamari dalo snagu i opredelilo je za životni poziv. 😊
Svoj humanitarni rad proširila je i van Srbije, a za Redportal.rs Tamara je govorila o svojoj životnoj borbi, ali i o budućim planovima. 🧐
Kada si sa 17 godina izgradila prvu kuću, da li si već tada znala da će humanitarni rad biti tvoj životni poziv?
Da, već tada sam znala da će humanitarni rad biti moj životni poziv, ali ta svest je postojala mnogo ranije. Oduvek sam osećala unutrašnju potrebu da pomažem drugima. Ljudi su brzo prepoznali moj rad, jer sam već imala lepu priču o sebi kroz moje sportske uspehe.
Prvu kuću sam izgradila za deku Slobodana. Iako tada nisam imala dovoljno sredstava, kada sam videla u kakvim uslovima deka živi, nisam mogla da ostanem ravnodušna. Uz podršku roditelja, uspela sam da završim izgradnju kuće sa 17 godina. Deka Slobodan i dalje živi u toj kući, što mi posebno znači i govori to da smo njegov život spasili. ❤️
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Rođena si sa 6 prstiju na obe ruke i obe noge, koliko te je to predodredilo u životu? 🧐
Da, rođena sam sa po 6 prstiju, i mogu da kažem da je zbog toga moje detinjstvo bilo izuzetno teško. Posebno jer sam se bavila sportom, a ta anomalija je bila vidljiva na rukama i nogama. Deca su me često ismevala, gledala u moje prste i nazivala me pogrdnim imenima. Nosila sam papuče jer me je druga obuća bolela.
Kada sam se odlučila za operaciju, fizička bol koju mi je stvarala ta anomalija brzo je nestala. Međutim, emotivna bol koja se skupljala godinama još uvek je prisutna. To je i motiv da pružim ruku svima onima koji se osećaju slično, onima koji su odbačeni, ismevani i usamljeni. Srce mi je puno kada zagrlim takve ljude, jer sam nekada to bila ja. 😍
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Kada si se odlučila na operaciju, da li ti je to uticalo na tvoje samopouzdanje? 😇
Za operaciju sam se odlučila sa nepunih 12 godina, tada sam već bila zrela devojčica i nisam mogla da se nosim sa tim. I te kako je uticalo na moje samopouzdanje, bila sam tiha i povučena devojčica koja se trudila da sakrije svoje prste kako je vršnjaci ne bi ismevali, i uvek sam se nekako sklanjala od svega i stajala sa strane.
Kako savetuješ decu da se nose sa nedostatkom samopouzdanja? 🥰
Svaki dan za jednu malenu devojčicu bio je izazov, svaki pogled ispunjen podsmehom i svaka reč kao nož koji bi zario duboko u moje srce.
Možda su me ismevali i odbacivali, ali ja sam to pretvorila u snagu.
Danas, kada pogledam ljude oko sebe, ne vidim osude ili podsmeh, već vidim svoju borbu, svoju hrabrost i svoju pobedu. Vidim sebe u svakom od njih, i zato sam tu da im pomognem, da im pokažem da se može prevazići svaka prepreka, jer ja sam živi svedok toga da se čak i iz najtežih situacija možeš izaći kao pobednik. Želim da svima pružim podršku koju sam ja nekada tražila, da dokažem da svaki čovek koji vodi neku borbu može pronaći svoje mesto u ovome svetu.
Zbog toga poručujem svima onima koji imaju neku borbu da budu borci i da se za svoje snove izbore do kraja, i da će se sigurno na kraju sve isplatiti. 😊
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Koliko volontera broji tvoja fondacija?
Imamo mnogo volontera širom Srbije, zaista taj broj iz dana u dan raste. Proširili smo radi i u Bosni.
Na koji način dolaziš do sredstava neophodinih za pomoć ugroženima? 🤔
U početku su u svemu ovome učestvovali moji bliski ljudi, sada učestvuju mnogi: pojedinci, firme, estradne ličnosti, mediji takodje imaju jak uticaj. Zaista smo uspeli da napravimo mrežu dobrih ljudi, što i jeste najlepše u svemu ovome. 😻
Kada se rodila ideja da rad proširiš i na Ugandu?
Kada mi je učitelj iz Ugande koji ne deci pričao o mom humanitarnom radu poslao snimak dece gde se oni mole za mene, u meni se javila želja da ih sve zagrlim, tada su mi i suze krenule od sreće. Sećam se, i napisala sam im, "nadam se da ću vas jednog dana sve zagrliti", i eto to se i desilo, otišla sam tamo. Napravili smo 3 bunara u ime srpskog naroda, pokazali smo da je naša zemlja zemlja velikih ljudi, i bilo smo svedoci ekstremnog siromašta, što je ostavilo duboki trag u nama, a i podsetnik da mnogo više cenimo ono što imamo, jer mnoga deca žive bez vode, spavaju na zemlji i bez hrane.
IZVOR: IG / fondacija_tamara_misirlic
Koja pesma posebno utiče na tebe? 🎤
Pesma "Tri čaše" od Milice Todorović, prvenstveno jer je ona jako dobar čovek i hvala joj na svakoj podršci. 🥰
Gde i kako vidiš sebe za 10 godina?
Za 10 godina sebe vidim na istom putu, volela bih da za to vreme usrećimo hiljade porodica, da nastavim rad sa decom u svojoj školi sporta i, naravno, vidim sebe kao pravnika, jer studiram 2 fakulteta, ekonomiju i prava, a volela bih i da imam svoju porodicu.
Kada poželiš da se odmoriš, gde odeš?
Kada poželim da odmorim, kada mi je potrebna uteha, iskren zagrljaj i topla reč odem kod svoje bake, tamo mi je najlepše.
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Omiljena društvena mreža?
Instagram. 🤳🏼
Šta bi poručila našim čitaocima? 🗞️
Čitaocima poručujem da budu dobri ljudi i da sanjaju velike snove, verujte u sebe i ne plašite se velikih ciljeva, SVE JE MOGUĆE! ❤️
Autor: redportal.rs
