U pitanju je genetska mutacija 👇

Najnoviji plavi jastog koji se pridružio retkim jastozima je 1 na 100 miliona, spašen sa tanjira nakon što ga je uhvatio komercijalni ribarski brod koji pripada kompaniji Atlantic Lobster Company kod obale Nju Kasla u Nju Hempširu, SAD. Vlasnik čamca ga je odneo u naučni centar Seacoast u Raju.

- Mislim da je to definitivno jedina koju ću ikada uhvatiti, možda čak i jedina koju ću ikada više videti u svom životu. Presrećan sam zbog toga što ću ga uhvatiti, a puštanje da ga vide svi u Naučnom centru čini ga još boljim - rekao je za Smithsonian magazin Džozef Kramer iz kompanije Atlantic Lobster Company, koji je uhvatio životinju.

Foto: Seacoast Science Center/Seacoast Science Center

Muški jastog je izuzetno retka morfologija boje šećerne vune (Cotton Candy). Životinje mogu postati sve vrste različitih boja usled genetskih mutacija. Albino, leucisti i melanisti su svi uzrokovani prekomernom ili nedovoljnom proizvodnjom pigmenta melanina. Jastozi imaju obojene karotenoidne pigmente u nijansama crvene, žute i plave, zbog kojih jastog često izgleda crvenkasto ili braon; u ovim retkim slučajevima neki od pigmenata su izraženi previše ili uopšte nisu izraženi, što dovodi do čitave duge boje jastoga.

- Jastozi dolaze u nekoliko opisa boja od narandžaste, žute, crvene, plave i šećerne vate koja je mešavina ružičaste i ljubičaste na plavoj pozadini koja podseća na šećernu vunu, tako da je ovo ime odakle potiče. Postoje i podeljeni jastozi, na primer crveni sa jedne strane i crni sa druge; kao i kaliko, još jednu retku boju u kojoj jastog ima karakterističnu crnu i narandžastu šaru - rekao je Sem Rutka, akvarista iz Seacoast naučnog centra gde jastog sada živi, u izjavi poslatoj IFLScience.

Dok genetski razlozi zbog kojih se ove boje pojavljuju nisu u potpunosti shvaćeni, roditelj jastoga i njegovih 100 potomaka pomažu naučnicima da otkriju misteriju.

- U ovom trenutku niko zaista ne zna u detalje zašto neki jastozi razvijaju ove višebojne varijacije, iako imamo neke teorije - rekao je dr Markus Frederih sa Univerziteta Nove Engleske, profesor nauka o moru, u saopštenju za javnost.

Autor: REDPORTAL.RS