Rešenje za sve od GENITALNIH BRADAVICA pa do NATEKLIH ANUSA

Iako je do besmisla prikazivana u pop medijima, holivudskim filmovima, serijama i video igricama, predstava borba gladijatora u svoj svojoj visceralnoj svireposti ma koliko god da je "sumnjiva" njena istorijska verodostojnost - u jednome je sigurno bila tačna, onolika količina telesnih izlučevina i tečnosti svih vrsta i porekla bila je apsolutno "prisutna" u Koloseumu.

Šta su Rimljani radili sa svim time i dalje nije sasvim poznato, mada prema više izvora navodi se da je korišćeno za sve od afrodizijaka do lekova.

Prema više nepotvrđenih izvora, gladijatori ili takmičari, pre ulaska u arenu su bili premazivani maslinovim uljem, koji bi se skidao nakon završetka borbi posebnom alatkom pod imenom strigila. Kako se navodi, ta smolasta tečnost, koja bi se sastojala od znoja, krvi, površinskih delova kože, pljavštine i ulja je potom prodavana u malim bočicama ljudima koji su je mazali po svom telu i licu u nadi da će dobiti više različitih benefita.

Na primer, često se tvrdilo da oba odvartna i smrdljiva mešavina se mešala sa parfemima i eteričnim uljima, te se koristila kao krema od strane bogatih Rimljanki. Prema drugima, kako žene tako i muškarci su je koristili i kao ispomoć pri seksualnim aktivnostima u nadi da će preneti "na sebe" makar deo gladijatorove snage i vitalnosti. Pored navedenog, mnogi su koristili ovu smesu i za lečenje bolova u zglobovima i raznih upala.

Međutim, moramo navesti da ne postoji nikakav dokaz do sada otkriven koji potvrdio bilo koju od navedenih tvrdnji.

Naprotiv, rimnski autori poput Plinija starijeg su potpuno bili zgroženi idejama i mogućnosti da se koristi prljavština i izlučevine drugog ljudskog bića. Poprilično je bio nemilosrdan prema Grcima koji su to upravo i činili. Opisujući navike Grka on je naveo:

Ta skrama i sluz sa tela atleta smatra se da poseduje određene snažne i pozitivne elemente, koji su tobož stvoreni spojem ljudskog znoja i ulja. Ta skrama se potom koristi, u formi supositorija, za lečenje raznih upala i grčeva materice.

Prema Pliniju za Grke nije bilo kraja boljicima koje je smesa, koju su nazivali gloios, donosila u medicini. Sa njom su lečili čak i genitalne bradavice i upalu rektuma.

Sobzirom da je i sama Plinijeva knjiga Naturalis historia puna grešaka, teško nam je da ocenimo koliko su njegove reči verodostojne. Mada jasno možemo da vidimo koliko je bio zgrožen njima kada naveo da:

Grci toliko daleko idu u ovoj praksi, da čak stružu nakupljenu prljavštinu sa samih zidova gimnaziona.

Kako piše, ta nakupljena prljavština se prodavala za veliki novac i koristila se za lečenje tumora.

Tako da, ukratko, čini se da nisu Rimlajni bili ti koji su koristili gladijatorski znoj kao afrodizijak, niti za bilo šta drugo. U pitanju su bili Grci, koji su bili zaljubljeni u telesne izlučevine tog tipa, na užas i grozu Plinija i njegovih Rimljana.

Autor: redportal.rs