Zanimljivu priču o Dragomiru Rajiću i njegovom konju donosi nam portal Hronograf.
Vrhovna komanda je znala da će svog konja u ratu, seljak najbolje čuvati. Kada se mobiliše vojnik, mobiliše se i njegov konj i tako zajedno postaju vojni obveznici.
Dragomir Rajić iz sela Uzveće, 1912. godine kreće u rat sa svojim konjem Aculom. On je Aculu gajio još kada je bio ždrebe, a tada, za vreme rata, Acula je izrastao u velikog lepotana.
Mobilisani su u konjički puk Drinske divizije i hrabro su vojevali u Kumanovskoj i Bregalničkoj bici. Acula je svoga gospodara junački nosio i na Ceru.
Galopirao je na Mačkovom kamenu i u Drinskoj bici. Tokom Kolubarske bitke vojevali su u prvim redovima. Acula se izdvajao od drugih konja po hrabrosti, snazi, poslušnosti i lepoti. Nisu se odvajali jedan od drugog ni tokom povlačenja preko Albanije. Za vreme snežnih mećava Acula je grejao svoga gospodara i spasao ga od sigurne smrti.
Acula je bio pravi jahaći konj, vičan ratovanju, sjajne duge dlake i uvek poslušan. Vukao je i nosio iznemogle i iscrpljene po albanskim gudurama.
Dragomir po cenu života nije hteo da ostavi Aculu, a ni Acula nije pomišljao da izda svoga gospodara. Acula je uvek išao prvi ispred svih konja. Zajedno su se oporavljali i na Krfu.
Kroz kiše metaka i serpentine probijali su se na Solunskom frontu, terali su neprijatelje čak do Osijeka. Čak 7 godina su vojevali i prešli hiljade kilometara, sve dok se 1919. nisu demobilisali, od tada je Acula bio pošteđen svakoga rada.
IZVOR: YT / TvBrainz
Dragomir ga više nikada nije upošljavao da vuče čeze ili da radi bilo šta drugo, samo ga je hranio, timario i negovao.
Kada je Acula 1932. godine uginuo, Dragomir je pozvao sve saborce na sahranu. Sahranio je Aculu kako dolikuje jednom heroju, uz sve vojničke počasti.
Autor: Hronograf.net
