Samo u prvih šest meseci postojanja Nezavisne Države Hrvatske, kompleks logora Gospić-Jadovno-Pag doveo je do smrti preko 40.000 Srba i Jevreja.
Branko Cetina bio je jedan od svega trojica Srba koji su uspeli da prežive ustaški logor Jadovno. On se, zajedno sa Manetom Čanakom i Radoslavom Gruborom, prijavio za seču stabala od kojih je trebalo da budu građene barake za ustaše. Čim se ukazala prilika, uspevaju da pobegnu u planinu.
Cetina je rođen 1923. godine u selu Vrebac u Lici. Mesec dana pre nego što će ga ustaše odvesti u logor Jadovno, tamo odvode i ubijaju njegovog oca. Branko je prvo 7 dana držan u improvizovanom zatvoru u podrumu kuće Save Dragosavca, oca Dušana Dragosavca, potonjeg predsednika Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije koji je rođen u istom selu. Naredne dve nedelje je mučen u zatvoru u Gospiću, da bi na kraju bio odveden u Jadovno.
U logoru smo zatekli oko 1.000 Jevreja koji su pre nas dovedeni i smešteni u taj logor. Određen nam je severni deo logora u kojem smo živeli, ali nismo smeli razgovarati ni kontaktirati sa Jevrejima koje smo zatekli.
IZVOR: YT / Udruženje Jadovno 1941
Logor Jadovno nalazio se opasan žicom, koja se oslanjala na stabla u šumi.
Za jesti prvi dan nismo imali ništa. Drugi dan su dali svakome komad drveta i nekoliko sekira sa kojima smo izdubili korita. U ta korita smo primili malo čorbe i to nam je bila hrana drugi dan. Pošto je u Velebitu usred leta zima, noći su jako hladne. Bilo nam je hladno na toj zemlji. Zato smo se sabili jedan uz drugoga i tako lakše provodili noć. Ujutru smo jedva čekali da sunce ograne, da se malo ogrejemo.
Ekzekucije logoraša bile su svakodnevne:
Svaki dan odvodili su grupe od 30 do 50 ljudi iz logora i ti se više nisu vraćali. Nekad smo čuli pucnje, a najčešće nismo čuli ni te pucnje, ali se ti ljudi nikad više nisu vratili u logor.
Nakon rata, Cetina je postao pukovnik Jugoslovenske narodne armije. Zbog istorijskog časa koji je održao nad jamom u koju su bacani Srbi i Jevreji, naišao je na probleme u službi i oštro mu je zamereno, a ubrzo je i prevremeno penzionisan:
Pozvao me je general Dane Ćuić i pitao šta sam ja radio tamo u Lici. Ja sam mu rekao da sam održao čas istorije nad Jadovnom. On je rekao da zaboravim i Jadovno i Liku, da se ne bavim politikom. Bio sam 17 godina pukovnik, a zajedno sa mnom u Generalštabu radio je i pukovnik Franjo Tuđman, danas predsednik Republike Hrvatske, za koga smo još u ono vreme imali podatke da sarađuje sa ustaškom emigracijom. Ja sam to predočio mojim starešinama, ali oni to nisu uvažili i rekli da mrzim Tuđmana kao Hrvata. Posle toga, Tuđman je premešten u Zagreb i unapređen u čin generala, a ja sam penzionisan.
Svedočanstvo Branka Cetine, koji je preminuo 1996. godine u Beogradu, objavljeno je u dokumentarnom filmu Krst nad jamom, čiji je autor Dušan J. Bastašić. Film je nastao u produkciji udruženja građana Jadovno 1941.
IZVOR: YT / Udruženje Jadovno 1941
JOANIKIJE upitao šta je sa Jasenovcem i Jadovnom?
Autor: redportal.rs