Globalno zagrevanje utiče na smanjenje mozga 🧠🧐☝

Kada je klima postala toplija, prosečna veličina mozga je znatno manja nego kada je bila hladnija

Nova studija sugeriše vezu između prošlih klimatskih promena i pada veličine ljudskog mozga - adaptivni odgovor koji se pojavljuje u analizi klimatskih zapisa i ljudskih ostataka tokom perioda od 50.000 godina.

Istraživanje kognitivnog naučnika Džefa Morgana Stibela iz Prirodnjačkog muzeja u Kaliforniji doprinosi našem razumevanju kako se ljudi razvijaju i prilagođavaju kao odgovor na stres iz okoline.

- S obzirom na nedavne trendove globalnog zagrevanja, ključno je razumeti uticaj klimatskih promena, ako ih ima, na veličinu ljudskog mozga i na kraju ljudsko ponašanje - Stibel piše u svom objavljenom radu.

Studija je posmatrala kako se veličina mozga 298 Homo primeraka promenila u poslednjih 50.000 godina u odnosu na prirodne zapise globalne temperature, vlažnosti i padavina. Kada je klima postala toplija, prosečna veličina mozga je znatno manja nego kada je bila hladnija.

Stibelovo prethodno istraživanje o smanjenju mozga podstaklo je ovu istragu jer je želeo da razume njegove osnovne uzroke.

- Razumevanje načina na koji se mozak menjao tokom vremena kod hominina je kritično, ali je veoma malo posla urađeno na ovu temu - rekao je Stibel.

Znamo da je mozak rastao među vrstama u poslednjih nekoliko miliona godina, ali znamo vrlo malo o drugim makroevolucionim trendovima.

Stibel je dobio podatke o veličini lobanje iz deset odvojenih objavljenih izvora, za ukupno 373 merenja sa 298 ljudskih kostiju u rasponu od 50.000 godina. Uključio je procene veličine tela koje su prilagođene geografskom regionu i polu da bi se procenile veličine mozga.

Fosili su raspoređeni u grupe na osnovu toga koliko su davno živeli, a Stibel je sproveo svoje istraživanje koristeći četiri različita starosna raspona fosila od 100 godina, 5.000 godina, 10.000 godina i 15.000 godina kako bi pomogao u otkrivanju grešaka u datiranju.

Zatim je uporedio veličinu mozga sa četiri klimatska zapisa, uključujući podatke o temperaturi iz Evropskog projekta za iskopavanje leda na Antarktiku (EPICA) Kupola C. Ledeno jezgro u EPICA Dome C daje tačna merenja površinske temperature više od 800.000 godina unazad.

U poslednjih 50.000 godina, postojao je poslednji glacijalni maksimum, koji je prouzrokovao da prosečne temperature budu konstantno hladnije do kraja kasnog pleistocena. U holocenu su tada porasle prosečne temperature, što nas dovodi do današnjih dana.