Prirodnjački muzej u Londonu sprema se da na proleće predstavi javnosti jedan od svojih najvećih eksponata. Kolos koji stručnjaci pripremaju je misteriozni titanosaurus, stvorenje toliko ogromno da će skelet morati da bude ubačen u galeriju Voterhaus, u kojoj je tavanica na devet metara visine.
Jedno od najvećih stvorenja koja su hodala Zemljom, Patagotitan mayorum bio je behemot težak 57 tona pod kojim je tlo podrhtavalo. Živeo je na teritoriji koja je danas poznata kao Patagonija. Njegov skelet dugačak je 37 metara i visok pet, što ga čini znatno većim od najpoznatijeg dinosaurusa u muzeju, diplodokusa Dipija, koji se nekada nadvijao nad glavnom muzejskom galerijom.
- Dimenzije ovog stvorenja su izuzetne. Čak i kada ga vidite pored jedne od današnjih džinovskih životinja, poput slonova, one izgledaju minijaturno pored njega - rekao je stručnjak za muzejske dinosauruse profesor Pol Baret, prenosi RTS.
Ostaci Patagotitan mayorum otkriveni su 2010. godine kada je vlasnik ranča u Patagoniji naišao na ogromnu butnu kost koja viri iz zemlje. Argentinski stručnjaci za fosile su kasnije na lokaciji iskopali više od 200 delova skeleta, ostataka najmanje šest pojedinačnih životinja.
U Paleontološkom muzeju Egidio Feruljo u argentinskom gradu Trelevu, napravljeni su odlivci pronađenih kostiju i upravo oni činiće skelet koji će biti izložen u Londonu u martu.
- Broj otkrivenih kostiju predstavlja pravu riznicu materijala. To znači da sada znamo mnogo više o ovoj vrsti nego o mnogim drugim dinosaurusima - naglasila je Šinejd Maron, glavni kustos izložbe.
Patagotitan mayorum živeo je pre oko 100 miliona godina, tokom kasnog perioda krede, pred kraj vladavine dinosaurusa na Zemlji. Bila je to jedna od tri ili četiri najveće vrste titanosaurusa koje su sada poznate nauci.
Građa ovih stvorenja podseća na viseće mostove zbog ogromne kičme i dugog vrata zgodnog za prikupljanje hrane sa drveća, kao i dovoljno dugačkog repa da bi se obezbedila ravnoteža.
- Bili su biljojedi koji su gutali biljke i lišće i fermentisali ih u svojim ogromnim stomacima, proizvodeći ogromne količine metana kao nusproizvoda. Ne biste želeli da se motate oko zadnje strane jedne od ovih životinja. U stvari, neki ljudi tvrde da su dinosaurusi biljojedi poput ovih izbacili toliko metana da su doprineli tadašnjem efektu staklene bašte - objašnjava Baret.
Uprkos tome što su ova kolosalna stvorenja težila kao više od devet slonova, oni su u početku bili manji od ljudske bebe, navela je kustoskinja Maron.
- U okviru izložbe prikazujemo fosilizovano jaje dinosaurusa prečnika oko 15 centimetara, što je manje od fudbalske lopte. Od toga bi životinja narasla do 37 metara dužine - dodala je Šinejd Maron.
Međutim, nekoliko misterija još uvek okružuje vrstu Patagotitan mayorum.
- Na mnogim mestima nalazite ostatke velikih dinosaurusa, ali u Patagoniji možete naći one koji su gigantski, poput titanosaurusa. Da li je bilo nečeg posebnog u vezi sa ekologijom regiona u ovom trenutku ili samo do sada nismo imali sreće što nismo pronašli ostatke titanosaurusa negde drugde? - upitao je Baret.
Takođe nije jasno zašto je šest životinja umrlo gotovo na istom mestu.
- Svi su bili skoro potpuno odrasli i umrli su na istom mestu. Ali zašto? Šta je mogao biti uzrok? Nije jasno, iako misterija daje dodatnu dimenziju priči o ovim divnim životinjama - rekla je Maronova.
Izložba Titanosaurus: Život najvećeg dinosaurusa počinje 31. marta sledeće godine i trajaće do 7. januara 2024.
Vučić: Idem u Tiranu, boriću se za našu zemlju
Uhapšena maloletnica zbog sumnje da je izbola devojku
Autor: redportal.rs