Buntovnik, revolucionar, tukao se, provodio vreme u zatvoru, menjao žene i opijao se, a ujedno je bio emotivan, zanesen idealima, večiti dečak, zaljubljenik u selo, sanjar plave kose i plavih očiju. Reč je o Sergeju Jesenjinu.
I dan-danas veliku pažnju privlači upravo samoubistvo ovog velikog ruskog pesnika, o kojem postoje različite teorije 🤔.
Prema zvaničnom policijskom izveštaju, Jesenjin je 28. decembra 1925. godine u hotelu Angleter izvršio samoubistvo.
Verzija Jesenjinove smrti koja je naširoko prihvaćena jeste da je sopstvenom krvlju ispisao svoju posmrtnu pesmu, a potom se kaišem od kofera obesio o cevi za grejanje i tako okončao svoj život u hotelskoj sobi broj 5. Međutim, ekspertiza za istinitost krvi nikada nije urađena.
Dakle, pesma koju je pisac ostavio za sobom, a koja se zove Doviđenja, druže, doviđenja, jeste razlog da se Jesenjinov kraj tumači kao samoubistvo.
Doviđenja, druže, doviđenja Čuvaju te, mili, moje grudi. Rastanak je znak predodređenja, Susret nam se u daljini nudi.
Jesenjin je ovu pesmu veče pred smrt dao svom prijatelju Volfu Erlihu, koji se te večeri, sa još dvoje ljudi našao u Jesenjinovoj sobi. Pesnik je papir sa pesmom ubacio u džep kaputa svog prijatelja i rekao mu da ne mora da žuri sa čitanjem, da pesma ne govori o njemu, te da je natenane sutra pročita. Ovaj detalj da je pesma baš na ovakav način stigla do Erliha ostao je zabeležen samo u njegovoj knjizi koju je napisao nekoliko godina nakon smrti Jesenjina, piše časopis Kuš!.
Na mesto Jesenjinove smrti izašao je inspektor Garbov, koji je zapisao jedan potpuno neprofesionalni izveštaj kom su nedostajali ključni delovi, poput izgleda prostorije, razbacanih stvari, doktorskog izveštaja… Ipak, Garbov je odmah konstatovao da je reč o samoubistvu iako mu je nedostajao jedan ključan dokaz, koji je mogao videti tek dan kasnije – upravo ova pesma.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da Jesenjin ovu pesmu zapravo ni nije napisao tačno pred smrt. Ona je nastala skoro pola godine ranije i bila je drugačija od one kakvom je danas znamo, a potaknuta je vešću o smrti Jesenjinovog druga Alekseja Ganina.
Autor: Tamara Živković / redportal.rs
