Među narodima koji su naseljavali istočnu obalu reke Nil u severnom Sudanu pre nekih 13.400 godina, nije bilo sve u harmoniji, što su otkrila pretučena tela sahranjena na groblju na jednom od najstarijih svetskih lokaliteta koji prikazuju ljudski rat.
Istraživači su rekli da je ponovno ispitivanje ostataka groblja Džebel Sahaba iskopanog šezdesetih godina prošlog veka pružilo novi uvid u ovo praistorijsko krvoproliće, uključujući dokaze da je bilo niza nasilnih susreta, a ne jednog smrtonosnog obračuna kako se ranije verovalo.
Od ostataka skeleta 61 muškarca, žene i dece, 41 je imao znakove najmanje jedne povrede, uglavnom od projektila, uključujući koplja i strele. Neke rane su zaceljene, što ukazuje da je osoba preživela borbu. Šesnaest ih je imalo i zaceljene i nezaceljene rane, što ukazuje da su preživeli jednu borbu da bi u drugoj umrli. Mikroskopskim pregledom utvrđene su rane sa ostacima kamenog oružja utisnutog u kost.
Prvobitna analiza šezdesetih godina identifikovala je samo 20 ljudi sa bilo kakvim ranama, a nijedna nije zaceljena. Opsežno i neselektivno nasilje jednako je pogađalo muškarce i žene, a deca od 4 godine takođe su bila ranjena, rekla je paleoantropologinja Izabela Krevekur iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja na Univerzitetu u Bordou, vodeća autorka studije objavljene u časopisu Scientific Reports.
- Čini se da je jedno od glavnih smrtonosnih svojstava bilo i prouzrokovanje gubitka krvi - rekla je Krevekur.
Iako se koplja i strele mogu ispaliti iz daljine, takođe je bilo dokaza o bliskoj borbi sa brojnim slučajevima preloma parije - udarci u podlakticu zadobljeni kada se ruka podigne da bi se zaštitila glava - i slomljene kosti šake.
Sakupljači lovaci su u to vreme živeli u dolini Nila, pre pojave poljoprivrede. Lovili su sisare poput antilope, lovili ribu i sakupljali biljke i korenje. Njihove grupe bile su male, možda ne više od stotinu. Iako je teško znati zašto su se borili, tokom tog perioda došlo je do klimatskih promena u regionu od sušnog do vlažnijeg perioda zajedno sa ozbiljnim epizodama poplave Nila, što je verovatno pokrenulo konkurenciju među rivalskim klanovima za resurse i teritoriju.
- Za razliku od određene bitke ili kratkog rata, čini se da je nasilje nažalost bilo redovna pojava i deo svakodnevnog tkiva njihovih života - rekao je koautor studije Danijel Entoni, vd šefa Odeljenja za Egipat i Sudan i kustos bioarheologije u Britanskom muzeju u Londonu.
Krevekur je rekla da arheološki dokazi ukazuju na "ponavljajuće se sukobe malih razmera, verovatno u obliku racija, okršaja, napada iz zasede među skupinama lovaca i sakupljača, umesto u jednom sukobu." Nepoznate kulturne razlike među grupama takođe su mogle biti u igri, dodala je Krevekur.
Lokalitet, koji je sada potopljen ispod velikog rezervoara koji je napravio čovek, nazvanog jezero Naser, najraniji je pogrebni kompleks u dolini Nila i jedan od najstarijih u Africi. Ljudski ostaci čuvani su u Britanskom muzeju. Filozofi su dugo razmišljali o kontradikcijama ljudske prirode.
Naša vrsta kovala je veličanstvena intelektualna, tehnološka i umetnička dostignuća i učestvovala u groznom ratovanju. Arheološki dokazi su pokazali međuljudsko nasilje u ljudskoj evolucijskoj lozi, čak i pre pojave Homosapiensа pre više od 300.000 godina.
- Verujemo da naša otkrića imaju važne implikacije na debatu o uzrocima i obliku ratovanja. Ono što je sigurno jeste da se nasilna dela beleže od pre stotina hiljada godina i nisu ograničena na našu vrstu - na primer, takođe na neandertalce. Ali njihovi motivi su verovatno toliko složeni i raznovrsni koliko možemo zamisliti. - reklа je Krevekurr.
Igrači FK Budućnost slave uz IDEM PREKO ZEMLJE SRBIJE ⚽🥳
Autor: redportal.rs