NAUKA: Čovečanstvo nastalo u Evropi ne u Africi?

Predhumani fosili stari 7,2 miliona godina sugerišu da je tako

Nova analiza dva 7,2 miliona godina stara fosila koja pripadaju vrsti hominina pod nadimkom El Greko iz mediteranske Evrope, sugeriše da se čovečanstvo pojavilo u Evropi, a ne u Africi. Nova studija mogla bi preoblikovati istoriju.

Kada su davne 1944. godine u Pirgos Vasilisisu u Grčkoj, otkrivne zubaste donje vilice niko zaista nije obraćao pažnju na fosil, jer su žrtve u Grčkoj iz Drugog svetskog rata bile toliko katastrofalne da je izuzetno značajno otkriće većina antropologa doslovno ignorisala.

Kada je reč o poreklu modernog čoveka, hipoteza "Iz Afrike" već decenijama ostaje dominantna teorija koja sugeriše da svako ljusko biće potiče iz male grupe u Africi, koja se zatim raširila u širi svet, raselivši ranije oblike poput neandertalca i Denisovca. Međutim, prema neki izveštajima rodno mesto savremenih ljudskih bića moglo je biti istočni Mediteran, a ne Afrika, kako to sada sugeriše međunarodni tim naučnika koji je proučavao drevne fosile zuba i donje vilice.

Godine 2012. drevnoj kosti vilice pridružio se fosilizovani premolarni zub otkriven u Azmaki u Bugarskoj. Naučnici sugerišu da su ostaci pripadali majmunoličkom biću, Graecopithecus freybergi, za koje se sada veruje da je najstarije poznato prethumansko čovečanstvo, koje datira čak 7,2 miliona godina. Uz pomoć mikro-računarske tomografije i 3D rekonstrukcije korena i unutrašnje strukture fosilizovanih zuba, istraživači su otkrili karakteristične osobine savremenih ljudi i njihovih ranih predaka.

Direktorka projekta Madelejn Bohme iz Senkengberg centra za ljudsku evoluciju i paleookruženje na Univerzitetu u Tibingenu, koautor Nikolaj Spasov iz Bugarske akademije nauka i njihove kolege ispitivali su i fosil Pirgos i srodni gornji premolarni zub.

- El Greko je najstariji poznati potencijalni hominin. Nekoliko stotina hiljada godina je stariji od najstarijeg potencijalnog pračoveka iz Afrike: 6-7 miliona godina starog Sahelantropa iz Čada - naveo je Spasov.

Antropolozi za sada nazivaju El Greka hominidom ili predčovekom, jer je poslednji zajednički predak modernih ljudi i šimpanza zadržao i ne-ljudske primate i ljudske karakteristike. Međutim, uz pomoć računarske tomografije, Bohme i njene kolege primetili su da se karakteristike El Greka razvijaju u sličnije modernim oblicima sličnim čoveku.

- Dok veliki majmuni obično imaju dva ili tri odvojena i različita korena. Koreni Graecopithecusa konvergiraju se i delimično su srasli - karakteristika koja je karakteristična za moderne ljude, rane ljude i nekoliko pračoveka, uključujući Ardipithekusa i Australopithekusa - rekla je Bohme.

Dalje, jedan od istraživača, Djevid Began sa Univerziteta u Torontu, veruje da ako premestimo Graecopithecus na svoju liniju, onda bi istorija čovečanstva mogla biti prepisana.

- Ako je ovo zaista čovek, to bi bio najstariji poznati ljudski predak i prvi identifikovan van Afrike. Još od Darvina, uobičajena je pretpostavka da je poslednji zajednički predak šimpanza i ljudi živeo u Africi. Naše istraživanje pokazuje da najraniji ljudi su možda evoluirali u Evropi - kaže on.

Iako se čini da je Bohme uveren da su preci El Greka evroazijski hominini, kao što je Ouraanopithekus iz Grčke, ona i njen tim ne isključuju scenario da su neki od njegovih potomaka u nekom trenutku možda migrirali u Afriku. Naravno, oni smatraju da je najviše moguće da je nekoliko njegovih potomaka, kao i drugi rani predljudi, ostalo na Mediteranu i raširilo se širom Evrope i Azije. Ako je ova teorija tačna, onda je vrlo moguće da su njegovi potomci mogli da evoluiraju u neandertalce, Denisovce i druge rane ljude poznate sa ovih geografskih područja koji su danas direktno povezani sa ljudima evropskog i azijskog porekla.

Jedina sigurna stvar je da će se, ako više dokaza potvrde takve teorije u bliskoj budućnosti, ljudska istorija kakvu danas poznajemo drastično promeniti.