Fosilni pršljenovi za koje se decenijama smatralo da pripadaju vunastom mamutu otkrili su neočekivanu istinu potiču od sasvim druge vrste životinje. Ove kosti pronašao je još 1951. godine arheolog Oto Gajst tokom istraživačke ekspedicije u unutrašnjosti Aljaske. Zbog njihove veličine i mesta pronalaska, pretpostavka da se radi o mamutu delovala je sasvim opravdano.
Međutim, nakon što su više od 70 godina čuvane u Muzeju severa Univerziteta Aljaske, nova naučna analiza donela je iznenađujući preokret, prenosi ScienceAlert.
Zahvaljujući muzejskom istraživačkom programu, naučnici su prvi put uradili radiokarbonsko datiranje fosila. Rezultati su pokazali da su kosti stare između 2.000 i 3.000 godina, što je premlado da bi pripadale vunastom mamutu. Naime, mamuti su na tom području nestali pre oko 13.000 godina, osim nekoliko izolovanih populacija koje su opstale do pre oko 4.000 godina.
Tim naučnika, koji je predvodio biogeohimičar Metju Vuler sa Univerziteta Aljaske u Ferbanksu, naveo je da bi pronalazak tako mladog fosila mamuta u unutrašnjosti Aljaske bio senzacionalno otkriće, jer bi predstavljao najmlađi poznati dokaz o postojanju mamuta u tom regionu.
Ipak, dalja istraživanja pokazala su da nešto ne odgovara. Analize stabilnih izotopa ukazale su na neuobičajeno visoke vrednosti azota-15 i ugljenika-13, što nije tipično za kopnene biljojede poput mamuta. Ovakav hemijski sastav češći je kod morskih organizama.
To je bio prvi jasan znak da fosili verovatno potiču iz morskog okruženja. S obzirom na to da se unutrašnjost Aljaske nalazi daleko od mora, takav nalaz kod mamuta nikada ranije nije zabeležen.
Kako bi razrešili dilemu, naučnici su sproveli analizu drevne DNK. Iako nuklearna DNK nije mogla biti očuvana, mitohondrijska DNK dala je konačan odgovor kosti nisu pripadale mamutu, već severnopacifičkom glatkom kitu i običnom malom kitu.
Ovo otkriće otvorilo je novo pitanje: kako su ostaci 2 kita, stari više od hiljadu godina, završili više od 400 kilometara od najbliže obale?
Istraživači su ponudili 3 moguća objašnjenja. Prvo je da su kitovi nekada zalutali duboko u unutrašnjost kroz drevne rečne tokove, što se smatra malo verovatnim. Druga mogućnost je da su kosti doneli drevni ljudi sa obale, praksa poznata u nekim krajevima, ali ne i u ovom delu Aljaske. Treća opcija je greška u prikupljanju ili arhiviranju uzoraka tokom pedesetih godina prošlog veka.
Naučnici zaključuju da se ova misterija možda nikada neće u potpunosti razjasniti, ali da je istraživanje ipak dalo jasan odgovor – ovi fosili ne predstavljaju poslednje tragove vunastih mamuta. Studija je objavljena u naučnom časopisu Journal of Quaternary Science.
FRIENDLY FIRE: Ukrajinski vojnici PUCALI NA SVOJE 😬👀
Autor: redportal.rs
