Novo istraživanje menja percepciju o svakodnevnom životu u Starom Egiptu, sugerišući da je opijum tamo možda bio korišćen mnogo češće nego što se ranije mislilo – moguće kao gotovo svakodnevna rekreativna navika. Dokazi ukazuju da je upotreba opijata bila raširena među svim socio-ekonomskim klasama pre čak 3.000 godina.
- Naši nalazi, u kombinaciji sa prethodnim istraživanjima, ukazuju da upotreba opijuma nije bila slučajna ili sporadična u drevnim egipatskim kulturama i okolnim zemljama. [Opijum] je, do određenog stepena, bio stalna karakteristika svakodnevnog života - objasnio je istraživač Endru Ko iz Jejl Pibodi Muzeja.
Tragovi u faraonskim i trgovačkim grobnicama
Ko i njegove kolege došli su do ovog zaključka nakon hemijske analize jedne alabaster posude stare oko 2.500 godina. Ovaj artefakt je jedan od manje od deset sličnih, netaknutih primeraka pronađenih širom sveta, uključujući i čuvenu grobnicu faraona Tutankamona.
Posuda je ispisana natpisima na čak četiri jezika – egipatskom, akadskom, elamitskom i persijskom – a posvećena je Kserksu I, vladaru Ahemenidskog carstva od 486. do 465. godine pre nove ere, koji je vladao i Egiptom.
Ko se zainteresovao za posudu nakon što je u njoj primetio nepoznati, tamnosmeđi, aromatični ostatak. Hemijska analiza potvrdila je prisustvo noskapina, tebaina, papaverina, hidrokotarnina i morfijuma – svih jasnih biomarkera opijuma.
Ono što je važno, posude sa opijatom nisu bile ograničene samo na kraljevsku porodicu. Arheolozi su ranije pronašli tragove opijuma u vrčevima koji su pripadali grobnici jedne trgovačke porodice iz doba Novog kraljevstva (od 16. do 11. veka pre nove ere).
- Sada smo pronašli hemijske potpise opijata u egipatskim alabaster posudama povezanim sa elitnim društvima u Mesopotamiji, ali i u običnijim kulturnim okolnostima unutar Starog Egipta - rekao je Ko.
Moguće je da su ove posude bile lako prepoznatljivi kulturni markeri za upotrebu opijuma u davnim vremenima, baš kao što su danas nargile povezane sa konzumiranjem šiša duvana.
Misterija Tutankamonove grobnice
Kao dodatni dokaz, autori studije navode skoro 100 godina staru analizu hemičara Alfreda Lukasa. Lukas, koji je 1922. bio deo tima Hauarda Kartera prilikom otkrivanja grobnice kralja Tuta u Dolini kraljeva, sproveo je 1933. kratku hemijsku studiju sličnih alabaster posuda. Lukas je tada zaključio da lepljivi, tamnosmeđi ostaci najverovatnije nisu bili parfemi.
- Mislimo da je moguće, ako ne i verovatno, da su alabaster tegle pronađene u grobnici kralja Tuta sadržale opijum, kao deo drevne tradicije upotrebe opijata koju tek sada počinjemo da razumemo - zaključio je Ko.
U budućnosti, Ko se nada da će izvršiti istu analizu i na ostalim istorijskim artefaktima koji se čuvaju u Velikom egipatskom muzeju u Gizi.
Nova naučna teorija tvrdi: NEANDERTALCI NISU IZUMRLI 🧬😮
Autor: redportal.rs
