Novo matematičko istraživanje sugeriše da neandertalci možda nikada nisu zaista izumrli – bar ne u genetskom smislu. Novi model istražuje fascinantan scenario u kojem neandertalci nisu nestali kroz "istinsko izumiranje", već kroz genetsku apsorpciju u prosperitetniju vrstu: nas, Homo sapiensa.
Prema analizi, duga i intenzivna "ljubavna afera" između Homo sapiensa i neandertalaca mogla je dovesti do skoro potpune genetske asimilacije u roku od 10.000 do 30.000 godina.
Kontinuirano ukrštanje širom Evroazije
Iako je ideja o ukrštanju nekada bila radikalna, savremene studije genoma i arheološki dokazi snažno potvrđuju da su se ove dve loze ukrštale i razmnožavale širom Evroazije desetinama hiljada godina. Danas, ljudi neafričkog porekla nasledili su oko 1 do 4 procenta svog DNK od neandertalaca.
Niko sa sigurnošću ne zna zašto su neandertalci nestali sa planete pre otprilike 40.000 godina, ali stručnjaci se slažu da je ulogu igralo više faktora, poput klimatskih promena, gubitka genetske raznolikosti ili kompeticije sa Homo sapiensom.
Tim koji čine hemičar Andrea Amadei sa Univerziteta u Rimu Tor Vergata, genetičarka Đulija Lin i ekolog Simone Fatorini predstavili su model koji ne isključuje ove druge faktore, ali snažno sugeriše da je genetski drift igrao dominantnu ulogu.
Populacija kao pesak koji ulazi u more
Model je jednostavan – koristi stope nataliteta modernih plemena lovaca-sakupljača da bi predvideo koliko bi brzo male neandertalske zajednice mogle biti progutane mnogo većom populacijom Homo sapiensa, s obzirom na učestalost ukrštanja.
Rezultati se podudaraju sa nedavnim arheološkim otkrićima i potvrđuju da je pad neandertalaca u Evropi bio postepen, a ne iznenadan.
Homo sapiens je počeo da migrira iz Afrike mnogo ranije nego što se mislilo, dolazeći u Evropu u nekoliko talasa, moguće još pre 200.000 godina. Kako je svaki talas migracije pristizao u region, progutao je lokalne neandertalske zajednice, razblažujući njihove gene, poput peska uvučenog u more.
Neki naučnici danas čak tvrde da postoji više stvari koje ujedinjuju Homo sapiensa i neandertalce nego što ih razdvajaju. Naše loze ne bi trebalo smatrati dvema zasebnim vrstama, već posebnim populacijama koje pripadaju "zajedničkoj ljudskoj vrsti".
Neandertalci su bili iznenađujuće inteligentni i prilagodljivi – pravili su složene alatke, koristili vatru i bili sposobni za daleko više od prostog groktanja. Iako neandertalske kulture i populacije više ne postoje, njihovo genetsko nasleđe živi unutar nas. Oni nisu samo naši rođaci; oni su i naši preci.
Autor: redportal.rs
