Srpski patrijarh Pavle rođen je 11. septembra 1914. kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, u tadašnjoj Austrougarskoj. On je kao mali ostao siroče, otac mu je umro od tuberkuloze, a majka mu je preminula na porođaju, pa je brigu o njemu i njegovom bratu Dušanu preuzela tetka, očeva sestra.
Kao dete je bio lošijeg zdravlja pa ga je tetka oslobodla kućanskih poslova i poslala ga u školu. Prva 4 razreda je završio u Kućancima, a potom ga tetka šalje u Tuzlu na dalje školovanje. Tu u Tuzli je upisao nižu gimnaziju, a klupu je delio sa piscem Mešom Selimovićem.
Po završetku gimnazije odlazi u Sarajevo, gde završava Bogosloviju, kojom je upravljao mitropolit Petar Zimonjić, kojeg su ustaše ubile u Jadovnu 1941. Potom dolazi u Beograd i upisuje Boglosvski fakultet. Uporedo je polagao vanredno ispite u Šestoj beogradskoj gimaziji, kako bi mogao da se upiše na Medicinski fakultet, koji je pohađao samo 2 godine.
U toku Drugog svetskog rata postavljen je za igumana manastira Svete Trojice u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Jednom prilikom je dete upalo u ledenu vodu i patrijarh je skočio da mu pomogne, nakon toga se razboleo i mesecima se lečio u manastriru Vujan. U znak zahvalnosti izrezbario je krst koji se i danas čuva u tom manastiru. U periodu dok se on lečio u manstriru njegovog brata Dušana su u Kućancima ubile ustaše. Zamonašio se 1948. u manstiru Blagoveštenju i dobio je ime Pavle.
Za episkopa raško-prizrenskog postavljen je 1957. i na toj poziciji je bio više od 30 godina. Za vreme njegovog boravka na prostoru južne srpske pokrajine obnovljeni su mnogi manastiri. Često je doživljavao napade od strane albanaca kada bi išao iz manastira u manastir, ali se on na to nije obazirao. Voleo je da posećuje manastir Gračanicu, tamo je imao svoju malu skromnu keliju.
Kada je patrijarh German uvideo da više ne može aktivno da obavlja svoje poslove, otišao je penziju, a na njegovo mesto je 1990. kao 44. patrijarh Srpske pravoslavne crkve izabran je epsikop raško-prizrenski Pavle. Mitropolit Amfilohije Radović je rekao da samo episkop raško-prizrenski nije hteo da bude patrijarh.
Kada je on postao patrijarh zemlja se raspadala, a ratovi su bili na pomolu. Tokom ratova on je pomagao izbeglicama iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova. Za vreme njegovog mandata obnovljeno je i osnovano više eparhija kao i Bogoslovija na Cetinju 1992. otvorena je i Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju (Foča) 1994. i Bogoslovija u Kragujevcu 1997. U Beogradu je pokrenuta Akademija za umetnosti i konzervaciju, sa nekoliko odseka (ikonopis, freskopis, konzervacija). Uspeo je da se dogovori sa vlastima, pa se veronauka posle 50 godina vratila u škole kao i Bogoslovski fakultet u okvire Beogradskog univerziteta iz koga su ga komunističke vlasti izbacile 1952.
Nakon duže bolesti 15. novembra 2009. na Vojnomedicinskoj akademiji upokojio se patrijarh srpski gospodin Pavle. Procenjuje se da je njegova sahrana bila najmansovnija sahrana na ovim prostorima. Danas manstir Rakovica spada u jedan od najposećenijih baš zbog patrijarha Pavla.
IZVOR: YT / RTS
BIK ULETEO U BEOGRADSKU ARENU I RASTERAO LJUDE (VIDEO)😀
TRAMP imenovao KENEDIJA za MINISTRA ZDRAVLJA 🩺🏛️
Autor: Redportal.rs
