Pre 6 miliona godina uobičajena pojava u šumovitim močvarama Bugarske bile su pande. Da, dobro ste pročitali. Novootkrivena vrsta otkrivena je iz fosilnih zuba pronađenih u muzeju i poslednja je poznata i najrazvijenija evropska džinovska panda.
Duboko sakriveni u arhivi u Bugarskom nacionalnom prirodnjačkom muzeju bili su fosilni ostaci evropske pande. Uzorci su bili 2 fosila zuba (gornji karnasijski i gornji očnjaci) koji su prvobitno pronađeni u istočnoevropskoj naciji 1970-ih, a koji su se pokazali kao značajan srodnik moderne džinovske pande.
Zubi su otkopani u severozapadnoj Bugarskoj, a prvobitno ih je katalogizovao paleontolog Ivan Nikolov, pre nego što su poslani u dubinu muzeja sa ostatkom fosilizovanog blaga. Kao takva, nova vrsta je nazvana u njegovu čast Agriarctos nikolovi.
- Imali su samo jednu etiketu napisanu nejasno rukom. Trebalo mi je mnogo godina da shvatim šta je to lokalitet i koliko je staro. Onda mi je takođe trebalo mnogo vremena da shvatim da je ovo nepoznata fosilna džinovska panda - rekao je profesor Nikolaj Spasov u izjavi.
- Iako nije direktan predak modernog roda džinovske pande, on je njegov bliski rođak. Ovo otkriće pokazuje koliko još malo znamo o drevnoj prirodi i takođe pokazuje da istorijska otkrića u paleontologiji mogu dovesti do neočekivanih rezultata, čak i danas - dodao je on.
Uprkos tome što su ovi uzorci samo 2 zuba, mnogo toga se može utvrditi. Naslage uglja u zubima sugerišu da je drevna panda živela u šumovitim, močvarnim predelima. Verovatno je konzumirala uglavnom vegetarijansku ishranu, ali jedna razlika u poređenju sa modernom pandom je bila ta što se ova panda nije oslanjala samo na bambus. Fosilizovani uzorci bambusa su retki iz doba kasnog miocena u Bugarskoj, što ukazuje da nije bilo u izobilju, a čini se da zubi nisu dovoljno jaki da zgnječe drvenaste stabljike.
Smatra se da su se ove pande verovatnije hranile mekšim biljnim materijalima. Takođe se smatra da su ove džinovske evropske pande takođe delile svoje okruženje sa velikim grabežljivcima, što je moglo biti faktor u okretanju ovih pandi ka vegetarijanstvu.
- Verovatna konkurencija sa drugim vrstama, posebno mesožderima i verovatno drugim medvedima, objašnjava bližu specijalizaciju džinovskih pandi u ishrani biljnoj hrani u vlažnim šumskim uslovima - rekao je Spasov.
Uprkos vegetarijanskoj ishrani, ove pande nisu bile slabići, a njihovi zubi su mogli da obezbede odbranu od drugih lutajućih predatora. Zubi su takođe po veličini slični modernim pandama, što sugeriše da su bili slične veličine tela ili nešto manji.
List spekuliše da je do izumiranja moglo doći zbog klimatskih promena. Konkretno, kriza saliniteta u Mesiniji, koja je bila kada je mediteranski basen presušio i izmenio okolno kopneno okruženje.
- Džinovske pande su veoma specijalizovana grupa medveda. Čak i da A. nikolovi nije bio toliko specijalizovan za staništa i hranu kao moderna džinovska panda, fosilne pande su bile dovoljno specijalizovane i njihova evolucija je bila vezana za vlažna, šumovita staništa. Verovatno je da su klimatske promene na kraju miocena u južnoj Evropi, koje su dovele do aridifikacije, negativno uticale na postojanje poslednje evropske pande - dodao je profesor Spasov.
Evoluciona istorija je trenutno neizvesna, ali ove informacije mogu ukazivati na to da se ova grupa pandi mogla razviti u Evropi, a zatim završiti u Aziji.
Bumbari mogu da osete bol 🐝
Kralj Čarls slavi svoj prvi rođendan kao monarh 👑🤴
Autor: redportal.rs
