Da ni roboti nisu pošteđeni otkaza zbog lošeg učinka, pokazalo je neobično testiranje u jednoj kineskoj prodavnici, gde je šest humanoidnih mašina dobilo zadatak da tokom 24 sata zameni zaposlene. Posle celodnevne smene samo četiri robota dobila su simboličan status stalno zaposlenih, dok su preostala dva pala na probnom radu – jedan zbog „zabušavanja”, a drugi zbog napuštanja dodeljenog radnog prostora.
Eksperiment je organizovala kineska tehnološka kompanija Adžibot (AgiBot), koja je šest humanoidnih robota modela G2 rasporedila u prodavnicu u šangajskom okrugu Sjuhui. Testiranje je počelo 2. novembra u 10 časova i završeno je narednog dana u isto vreme.
Roboti su preuzeli poslove dočekivanja kupaca, preuzimanja i izdavanja robe, pripremanja kafe i gotovih obroka, kontrole i dopunjavanja polica, rada za prodajnim pultom i održavanja čistoće.
Prodavnica je za to vreme nastavila redovan rad, a mašine su morale da se prilagođavaju kretanju kupaca, promenama rasporeda proizvoda i nepredviđenim situacijama.
Prema podacima kompanije, šest robota je tokom jednodnevnog eksperimenta obavilo ukupno 1.730 zadataka. Oni su 683 puta dočekivali i usluživali kupce, izvršili 369 operacija preuzimanja i izdavanja robe, pripremili 147 kafa i 126 porcija gotove hrane, 277 puta proverili ili dopunili police i 128 puta očistili stolove.
Iako su rezultati pokazali da mašine mogu da preuzmu veliki broj svakodnevnih poslova, konačna ocena njihovog rada otkrila je i neočekivane nedostatke.
Jedan robot „zabušavao”, drugi pobegao od prepune kante
Posebnu pažnju kineskih medija privukla su dva robota koja nisu prošla probni period.
Prvi, pod nadimkom Đuenvang, bio je zadužen za obilazak polica, proveru zaliha i dopunjavanje proizvoda. Organizatori su, međutim, procenili da nije pokazivao dovoljno inicijative, da je bio previše pasivan i da nije uspevao da odgovori na zahteve dinamičnog radnog okruženja.
Kineski mediji njegovo ponašanje opisali su izrazom „moju” (摸鱼), koji se u svakodnevnom govoru koristi za zaposlene koji izbegavaju radne obaveze ili samo stvaraju utisak da nešto rade.
Drugi neuspešni kandidat bio je robot za čišćenje, nazvan Lengđe.
Tokom noćne smene naišao je na prepunu kantu za smeće, posle čega je skrenuo sa planirane putanje i izašao iz prodavnice. Organizatori su ovaj postupak ocenili kao neuspeh u izvršavanju zadatka i odstupanje od propisane radne procedure.
Iako su opisi njihovog ponašanja podsetili na uobičajene probleme sa ljudskim zaposlenima, razlozi neuspeha bili su tehničke prirode. Roboti nisu pokazivali stvarnu lenjost ili nezadovoljstvo, već ograničenja softvera u prepoznavanju situacija, planiranju aktivnosti i reagovanju na nepredviđene prepreke.
Oba robota zadržana su u programu daljeg usavršavanja, a inženjeri planiraju izmene algoritama i načina zadavanja radnih obaveza.
Četiri mašine uspešno položile ispit
Preostala četiri robota dobila su pozitivne ocene organizatora.
Robot zadužen za dočekivanje kupaca uspešno je komunicirao sa posetiocima i pružao informacije o proizvodima. Mašina raspoređena na preuzimanje i izdavanje robe obrađivala je porudžbine i učestvovala u dopunjavanju zaliha.
Robotski barista pripremao je kafu, dok je četvrti uspešni učesnik radio za prodajnim pultom i posluživao gotovu hranu.
Za razliku od industrijskih pogona, u kojima se roboti uglavnom kreću po unapred definisanim putanjama i obavljaju ponavljajuće zadatke, rad u prodavnici zahteva neprekidno prilagođavanje okruženju.
Kupci se nepredvidivo kreću, proizvodi se premeštaju, a različiti poslovi često moraju da se obavljaju istovremeno. Upravo zato organizatori su tokom testiranja namerno otežavali rad mašina.
Organizatori namerno zbunjivali robote
Roboti su se suočavali sa izmenjenim rasporedom robe, preprekama na putu i zahtevima koji nisu mogli da se reše jednostavnim ponavljanjem unapred naučenih pokreta.
U jednom od testova, među flaše obične koka-kole postavljeni su proizvodi bez šećera, a mašine su morale da prepoznaju i izdvoje tačno određeno piće. U drugim situacijama proizvodi su namerno premeštani na pogrešna mesta, dok su na uobičajenim putanjama kretanja robota postavljane prepreke.
Zadatak mašina bio je da samostalno prepoznaju promenu, procene situaciju i prilagode kretanje i rukovanje predmetima. Predstavnici kompanije „Adžibot” istakli su da upravo ovakve situacije predstavljaju jedan od najvećih izazova u razvoju humanoidnih robota.
Poseban problem predstavlja rukovanje mekim, lomljivim i nepravilno oblikovanim predmetima, jer mašina mora precizno da odredi snagu hvatanja kako ne bi oštetila proizvod.
Više od dva miliona gledalaca pratilo rad robota
Celodnevni eksperiment prenošen je uživo na internetu, a prema podacima organizatora, rad neobičnih zaposlenih pratilo je više od dva miliona ljudi. Kompanija je ispitivanje predstavila kao proveru mogućnosti humanoidnih robota da samostalno obavljaju različite poslove u stvarnom komercijalnom okruženju.
Podaci prikupljeni tokom smene biće upotrebljeni za dalje obučavanje sistema veštačke inteligencije, poboljšanje koordinacije pokreta i razvoj algoritama za rešavanje nepredviđenih situacija.
Ipak, kompanija još nije objavila potpune pokazatelje uspešnosti izvršavanja zadataka, broj neuspelih pokušaja niti podatke o tome koliko je puta bila neophodna ljudska intervencija.
Zbog toga se na osnovu objavljenih rezultata ne može pouzdano proceniti koliko bi ove mašine bile efikasne u dugotrajnom, potpuno samostalnom radu.
Eksperiment u Šangaju pokazao je da humanoidni roboti već mogu da obavljaju veliki broj poslova u maloprodaji, ali i da njihova pouzdanost zavisi od sposobnosti reagovanja na situacije koje nisu bile predviđene tokom programiranja.
Za sada, čak ni robotima nije zagarantovan posao posle probnog rada.
Zvezda večeras traži prva 3 BODA u Evropi ⚽
Autor: redportal.rs
