Singapur je postao dom neobičnog tehnološkog eksperimenta - biološkog data centra u kojem se za obradu informacija koriste žive ljudske moždane ćelije uzgajane u laboratoriji.
Projekat su pokrenuli Nacionalni univerzitet Singapura (NUS Medicine), kompanija za data centre DayOne i australijska kompanija Cortical Labs, koja razvija tehnologiju biološkog računarstva. Sistem je postavljen u okviru NUS Life Sciences Institute, a sastoji se od jednog serverskog reka sa 20 bioloških računara.
U njima se nalaze laboratorijski uzgojeni ljudski neuroni. Svaka jedinica CL1 sistema sadrži približno 800.000 moždanih ćelija, što znači da čitav serverski rack ima oko 16 miliona neurona.
Iako zvuči kao nešto iz naučnofantastičnog filma, ovde se ne koriste ljudski mozgovi. Neuroni su uzgojeni iz matičnih ćelija i postavljeni na specijalizovane čipove sa mikroelektrodama. One omogućavaju komunikaciju između živih ćelija i računarskog sistema, odnosno primanje i slanje električnih signala.
Neuroni mogu da uče
Ideja iza biološkog računarstva zasniva se na sposobnosti neuronskih ćelija da uče i prilagođavaju se. Za razliku od tradicionalnih računara koji informacije obrađuju isključivo putem elektronskih komponenti, biološki računari pokušavaju da iskoriste način na koji žive ćelije prirodno obrađuju informacije.
Istraživači veruju da bi ovakva tehnologija jednog dana mogla da bude korisna u oblastima poput veštačke inteligencije, robotike, razvoja lekova, istraživanja neuroloških bolesti, sajber-bezbednosti i detekcije prevara.
Posebnu pažnju privlači i potencijalna energetska efikasnost. Ljudski mozak sposoban je da obavlja izuzetno složene zadatke uz veoma malu potrošnju energije, pa naučnici istražuju da li bi neke od tih karakteristika mogle da se iskoriste za računarske sisteme budućnosti.
Ipak, novi sistem za sada ne predstavlja zamenu za klasične data centre, procesore ili moćne GPU sisteme koji se koriste za veštačku inteligenciju. Reč je o prototipu i istraživačkoj platformi, a tek treba utvrditi za koje bi konkretne zadatke biološko računarstvo moglo da bude praktičnije i efikasnije od konvencionalnih tehnologija.
Zanimljivo je da ovakav računar zahteva i potpuno drugačije uslove rada. Pošto u njemu postoje žive ćelije, one moraju da se održavaju u životu i hrane odgovarajućim hranljivim materijama.
Ako se tehnologija pokaže uspešnom, budući data centri možda neće biti sastavljeni samo od silicijumskih čipova i elektronskih komponenti, već i od živih ćelija.
Autor: Redportal.rs
