TAJNI TRIK MOZGA: Zašto je ljudski um još uvek pametniji od AI 🧠🤖

Za razliku od veštačke inteligencije, možemo se prilagoditi izazovima koje nikada pre nismo videli

Uprkos munjevitom napretku veštačke inteligencije (AI), skromni ljudski mozak i dalje ima značajnu prednost nad računarima: sposobnost fleksibilnog prenosa i primene veština naučenih u jednom zadatku na potpuno novi zadatak. Novo istraživanje otkriva kako to verovatno činimo.

Naučnici sa Prinston univerziteta sproveli su studiju koristeći životinje koje su biološki i po funkciji mozga veoma bliske ljudima: rezus makaki majmune.

Majmuni su izvršavali zadatke prepoznavanja oblika i boja na ekranu, dok su im skeniranjem mozga pratili preklapanje nervnih aktivnosti. Skenovi su pokazali da majmunski mozak koristi različite skupove neurona – koje su istraživači nazvali "kognitivne lego kocke" – za svaki zadatak.

Prefrontalni korteks kao centar za Lego

Postojeće "kocke" mogu biti ponovo upotrebljene i rekombinovane za potpuno nove izazove, pokazujući neuronsku fleksibilnost s kojom se ni najbolji AI modeli ne mogu takmičiti.

- AI modeli mogu dostići performanse na nivou čoveka, čak i super-čoveka, u pojedinačnim zadacima - kaže neuronaučnik Tim Bušman sa Prinstona.

Ali muče se da nauče i obavljaju mnogo različitih zadataka. Otkrili smo da je mozak fleksibilan zato što može da ponovo koristi komponente kognicije za različite stvari. Sklapanjem ovih 'kognitivnih lego kocki', mozak gradi nove zadatke.

Istraživači su locirali ove kognitivne lego kocke pretežno u prefrontalnom korteksu mozga, regionu koji je povezan sa višom kognicijom – rešavanjem problema, planiranjem i donošenjem odluka.

Rešenje za "katastrofalno zaboravljanje" AI

Studija je takođe otkrila da se aktivnost u određenim "kockama" smanjuje kada nisu potrebne, što sugeriše da mozak može da ih odloži kako bi se bolje fokusirao na trenutni zadatak.

Bušman to poredi sa programiranjem:

Jedan skup neurona može da diskriminiše boju, a njegov izlaz se može preslikati na drugu funkciju koja pokreće akciju. Ta organizacija omogućava mozgu da obavi zadatak sekvencijalno.

Ovaj mehanizam objašnjava kako se mi, za razliku od veštačke inteligencije, možemo prilagoditi izazovima koje nikada pre nismo videli, koristeći postojeće znanje. Trenutni problem AI je "katastrofalno zaboravljanje" (catastrophic forgetting), slabost zbog koje neuronske mreže ne mogu da nauče uzastopne zadatke bez zaboravljanja onoga što su naučile ranije.

Istraživači veruju da bi njihovo otkriće moglo pomoći u obuci AI modela da postanu prilagodljiviji novim zadacima, ali i u razvoju tretmana za neurološke poremećaje gde pacijenti imaju poteškoća sa primenom veština u novim okruženjima.