Gledanje televizije je već decenijama jedna od omiljenih navika za odmor i opuštanje. Mnogi ga doživljavaju kao bezazlen način da „ugase mozak“ posle napornog dana, ali sve više naučnih dokaza upozorava da taj vid pasivne zabave nosi i skrivene rizike. Naime, nova istraživanja pokazuju da dugo sedenje ispred ekrana ne ugrožava samo fizičku kondiciju, već može da ostavi trajne posledice i na zdravlje mozga.
Istraživači u Velikoj Britaniji su u periodu od četiri godine analizirali podatke više od 473.000 ljudi, starosti između 39 i 72 godine. Rezultati su bili zabrinjavajući: oni koji su gledali televiziju duže od četiri sata dnevno imali su 28 odsto veći rizik od razvoja demencije, 35 odsto veći rizik od depresije i 16 odsto veći rizik od Parkinsonove bolesti, u odnosu na ljude koji su ispred ekrana provodili manje od jednog sata dnevno.
S druge strane, umereno korišćenje računara van posla pokazalo je suprotan efekat – zaštitni. Učesnici koji su koristili računar od 30 do 60 minuta dnevno imali su niže rizike od demencije, Parkinsonove bolesti i depresije, u poređenju sa onima koji su računar koristili ređe. Još zanimljiviji je nalaz da je zamena samo 30 minuta dnevnog „računarskog vremena“ vežbanjem dovela do smanjenog rizika od demencije i Parkinsonove bolesti.
Autori istraživanja smatraju da je ključ u samom sedentarnom načinu života. Dugi periodi sedenja bez kretanja povezani su sa biomarkerima hronične upale, a upravo takve promene mogu da pokrenu ili ubrzaju neuroinflamaciju i tako doprinesu neurodegeneraciji – procesu koji dovodi do bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove.
Ovu obimnu studiju predvodio je Hanžang Vu, doktor nauka sa Univerziteta tradicionalne medicine u Tianđinu u Kini, a rezultati su objavljeni u uglednom časopisu International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity. Ipak, istraživači ističu da njihovi nalazi imaju i određena ograničenja. Naime, podaci o tome koliko su učesnici gledali televiziju prikupljani su na osnovu samoizveštavanja, što može da bude podložno pristrasnosti i nepouzdanom sećanju. Takođe, nije isključeno ni da su drugi faktori, koje studija nije obuhvatila, uticali na dobijene rezultate.
Šta ovo znači za prosečnog gledaoca? Pre svega – televizija sama po sebi nije neprijatelj. Ona može da bude izvor informacija, zabave i opuštanja. Problem nastaje kada pasivno sedenje ispred ekrana postane svakodnevna višesatna navika. Umesto nekoliko uzastopnih epizoda serije, stručnjaci savetuju da se vreme provedeno uz televizor svesno ograniči i kombinuje sa drugim aktivnostima: šetnjom, vežbanjem, čitanjem ili društvenim kontaktima, pogotovo u kasnijim godinama.
U krajnjoj liniji, ključ je u ravnoteži. Ukoliko televizija postane samo jedan od mnogih načina opuštanja, a ne dominantna aktivnost, njeno mesto u našem životu može biti i zdravo i korisno.
U Briselu izrešetan automobil poljskog poslanika 😯
Autor: redportal.rs
