Naučnici su fenomen prvi put snimili 2019. godine, a sada su razotkrili i kako on funkcioniše.
IZVOR: YT / Earth.com
Naučnici su to ponašanje prvi put opisali pre nekoliko godina, nakon što su u severozapadnoj Maleziji snimili zmiju kako se kotrlja niz put. Sada je drugi tim istraživača uspeo da razotkrije i kako male zmije zapravo izvode tu akrobatsku veštinu. Nalazi su opisani u studiji objavljenoj 19. oktobra u časopisu Current Biology.
Patuljaste trščane zmije kratke su, vitke, noćne zmije koje nastanjuju jugoistočnu Aziju, a narastu najviše do 23 centimetra. Uprkos sitnoj građi i sklonosti skrivanju, i dalje su izložene napadima ptica i drugih zmija, uključujući prugastu koralnu zmiju.
Istraživači su već ranije čuli neslužbene priče o zmijama koje se kotrljaju bežeći od opasnosti, no to su na kameri uspeli da zabeleže tek u avgustu 2019. godine.
Grupa naučnika koja je istraživala druge vrste naišla je na patuljastu trščanu zmiju kako prelazi put. Očito su je preplašili, jer je zmija savila telo u krug i počela da se kotrlja nizbrdo, dalje od njih.
Zaintrigirani prizorom, istraživači su oprezno uhvatili zmiju, postavili je na ravnu površinu i uključili kameru. Zmija se ponovno zakotrljala - ovaj put bez pomoći gravitacije.
Taj susret naučnici su opisali u časopisu Biotropika 2023. godine, čime je to postalo prvo formalno zabeleženo kotrljanje kod bilo koje zmije, pa i šire među gmizavcima.
Ekolog Josuke Kodžima sa Univerziteta Toho u Japanu za to neobično ponašanje čuo je pre sedam godina od kolege iz Malezije. Pošto ga je i sam video uživo, Kodžima je, kako kaže, bio zadivljen dinamikom pokreta i odmah je poželeo da sazna više o njemu.
Kodžima je sa saradnicima otputovao u nacionalni park Kubah u Maleziji, gde su prikupili nekoliko zmija iz roda Pseudorabdion - jednu P. longiceps, jednu P. collaris i 11 primeraka P. saravacense - i šest trščanih zmija iz roda Calamaria radi poređenja.
Životinje su potom donesene u laboratoriju, gde je za potrebe istraživanja izgrađena staza veličine prilagođene zmijama, opremljena kamerama. Svaku zmiju su pojedinačno postavljali na jedan kraj staze i blago dodirivali kako bi proverili hoće li se zakotrljati.
Nijedna zmija iz roda Calamaria nije se kotrljala - sve su jednostavno puzale niz stazu na uobičajen način. No svih 13 primeraka iz roda Pseudorabdion pokazalo je kotrljajuće kretanje, pri čemu su dosezale brzinu od 6 do 13,3 kilometra na sat.
Analizom snimaka istraživači su uspeli tačno da utvrde kako zmije izvode taj spretni ples. Nakon što je rastavio biomehaniku pokreta, Kodžima kaže da ga je ona dodatno zadivila svojom složenošću.
Zmija prvo savije telo u čvrstu kružnicu, dok joj je glava podignuta sa tla i okrenuta u smeru kretanja. Dok se kotrlja po tlu poput točka, telo počinje da se ispravlja, a tačka dodira sa tlom pomera se prema repu. Životinja se zatim odgurne repom od tla, lansirajući se u vazduh.
Dok je nakratko u vazduhu, telo joj se uvija u oblik slova S, stvarajući luk iznad glave. Taj luk potom zamahuje napred i prema dole kraj jedne strane glave, sve dok ta strana tela ne dotakne tlo. Taj dodir pokreće sledeći salto, omogućavajući zmiji da nastavi da se kotrlja napred, naizmenično udarajući o tlo jednom pa drugom stranom tela.
Tokom cele te precizno usklađene koreografije, zmije drže glavu relativno mirnom, što, prema mišljenju istraživača, životinjama pomaže da se orijentišu u prostoru. Naučnici sada bolje razumeju kako zmije izvode kotrljanje, ali i dalje im nije sasvim jasno zašto se tako kreću.
Kotrljanje im omogućava brže kretanje - oko četiri puta brže nego puzanjem - pa je nesumnjivo korisno za izbegavanje predatora. Ali, verovatno je reč i o energetski zahtjevnom procesu, a istraživači još ne znaju koliko dugo zmije mogu da održavaju takvo kretanje.
Brojna pitanja ostaju bez odgovora, uključujući i ono kako su zmije uopšte razvile tako neobično i potencijalno zahtevno kretanje, kaže biolog Džesika Tingl sa Univerziteta Braun, koja nije učestvovala u istraživanju. Ona se pita imaju li patuljaste trščane zmije nešto posebno u anatomiji, fiziologiji ili nevnoj kontroli što im omogućava kotrljanje, dok to njihovi bliski srodnici očito ne mogu ili ne čine. Novo istraživanje otvara i mogućnost da sve zmije zapravo poseduju sposobnost kotrljanja, no jednostavno je ne koriste, napominje Tingl.
Autor: nportal.rs
