Za nastanak superćelijske oluje potrebno je da se istovremeno poklopi nekoliko atmosferskih uslova: topao i vlažan vazduh pri tlu, hladniji vazduh u višim slojevima, snažno uzlazno strujanje i mehanizam koji će pokrenuti razvoj oblaka. Ipak, detalj koji superćeliju najviše odvaja od obične grmljavinske oluje jeste izraženo vertikalno smicanje vetra.
Reč je o promeni brzine ili pravca vetra sa porastom visine. Na primer, vetar pri tlu može duvati iz jednog pravca i biti relativno slab, dok na većoj visini postaje snažniji i menja smer. Takvo kretanje vazduha može da stvori horizontalnu rotaciju, koju snažno uzlazno strujanje zatim podiže i postavlja uspravno.
Tako nastaje mezociklon, rotirajući deo oluje koji predstavlja glavno obeležje superćelije. Smicanje vetra istovremeno razdvaja uzlazna i silazna strujanja, pa oluja može duže da opstane i zadrži snažnu organizaciju.
Superćelije mogu doneti veoma krupan grad, orkanske udare vetra, intenzivne pljuskove i, u određenim okolnostima, tornado. Ipak, nijedan pojedinačni uslov ne garantuje njihov nastanak: presudna je kombinacija vlage, nestabilnosti, podizanja vazduha i dovoljno snažnog smicanja vetra.
Autor: redportal.rs
