Očaravajuće mesto - glasi jedna recenzija.
Međutim, izgleda da je najzanimljiviju recenziju ostavio jedan posetilac koji ju je nazvao jedinstvenim mestom na planeti, buduć i da se ispostavilo da je ova konstatacija bila istinitija nego što je taj posetilac mogao i da zamisli. Naime, amfiteatar o kojem je reč nije iz grčkog antičkog perioda, a nije ni iz rimskog.
Zapravo, njegov ljubazni čuvar, koji je bio manje-više istoričar i odličan narator (reči jednog od posetilaca lokalitetu), kako ga je nazvao jedan drugi posetilac - izgradio ga je sam, a ovih dana je, kao epilog desetogodišnjeg sudskog procesa, takođe i osuđen na zatvorsku kaznu zbog falsifikovanja umetničkih dela, izvođenja građevinskih radova bez dozvole i uništavanja zaštićenog pejzaža.
Ceo slučaj je zatekao italijansku javnost, samim tim što se radi o zemlji koja je blizu Kine kada je brojnost lokaliteta svetske baštine UNESКO-a u pitanju. Naravno da u ovoj zemlji postoje mnogi pravi grčki i rimski amfiteatri, među kojima ima i onih u kojima se antičke predstave izvode i dan-danas, uglavnom u Sirakuzi, Pompeji i Veroni.
Ipak, ono što je karakteristično za ovaj lokalitet je činjenica da je Franko Maloso, vlasnik, tvorac i samozvani pronalazač antičkog lokaliteta koji je zauzimao prostor od skoro 4600 kvadratnih metara, naplaćivao posetiocima 40 evra za ulaz u ovaj prostor.
Na živopisnom brdu, angažujući lokalnu građevinsku firmu, on je uz sam amfiteatar izgradio i sedišta i stepenice, koje je, prema dokazima predstavljenim na sudu, posebnim metodama učinio takvim da izgledaju starije, da bi na kraju dodao i nekoliko cementnih stubova i gipsanih statua preko jezerceta - koje je sam takođe bilo veštački napravljeno
Tradicionalna višeslojna sedišta, za koja je rekao da su ih stari Grci ručno izgradili pre više od 2.000 godina, izgradili su graditelji 21. veka koristeći mašine. Кoristili su novoizvađeni kamen iz Pulje i cement, dok je potporni zid bio prekriven polistirenom, prema sudskim dokumentima koje je podelio CNN.
Maloso je, prema navodima, organizovao i koncerte i predstave unutar lokaliteta, koji je imao čak tri imena: Anfiteatro Beriko, Anfiteatro Maritimo Beriko i Anfiteatro Porta delji Anđeli. Uz to je vodio i vođene posete lokalitetu.
Ipak, ovaj lažni lokalitet organi reda su otkrili tek 2016. godine, da bi ga odmah prijavili kulturnom nadzoru u oktobru 2016. godine, da bi uvid u lokaciju izvršili predstavnik lokalnog odbora za nasleđe i specijalizovana jedinica policije, posebnog odeljenja poznatog kao umetnički odred (poznati po svom radu na istrazi i pronalasku ukradenih umetničkih dela i traganja za falsifikatima)
Rezultati su bili neumoljivi - pozorište je bilo toliko očigledno lažno da je uvid završen za jedan dan, r, koji pokriva severnu Italiju. Marselja je to nazvao „zaista nepristojnim“ pokušajem falsifikovanja. „
On je dodao da za svojih 25 godina u policiji nikada nije video niti čuo da je celokupno arheološko nalazište falsifikovano.
„Napravite tako da izgleda antički“
Amfiteatar je izgrađen na zemljištu koje je deo pejzaža Beriči Hils, koji je inače pod zaštitom UNESКO (sam izgled pejzaža se smatra za unikatan). Maloso je tvrdio da je zakonski zastupnik vlasnika zemljišta, a radi se o preduzeću sa sedištem na Britanskim Devičanskim Ostrvima. U tom svojstvu je prvo podneo zahtev za građevinsku dozvolu za izgradnju garaže, ali je umesto nje angažovao lokalne preduzimače da izgrade amfiteatar, naloživši im da naprave da izgleda antički, kako je jedan od radnika posvedočio u procesu.
Foto: sud.ua/NZ
Malosova priča se svodila na to da je lokalitet otkriven nakon klizišta, kao i da je o tom otkriću obavestio zvaničnike, pojašnjavajući koliko to mesto može biti profitabilno. Ljudima koji su kupovali karte je govorio da su lokalitet posetili Julije Cezar, Кleopatra i Julija Кapulet (inače izmišljeni lik iz Šekspirove drame).
Posetioci van grada su naplaćivani 12 evra, prema lokalnim medijima, dok su meštani bili obeshrabreni naknadom od 40 evra. Privatne grupne ture su takođe navodno bile dostupne po ceni od 600 evra za 45 minuta. Marselja je rekao da su optužbe bile formulisane kao „minimalni doprinos za održavanje lokaliteta“.
Maloso je prvi put osuđen 2019. godine, da bi potom izgubio i u žalbenom procesu 2020. godine. Poslednju žalbu je uložio Vrhovnom sudu Italije, tvrdeći, između ostalog, da je njegov falsifikat bio toliko očigledan da niko nije mogao razumno da veruje da je istinit.
Sud je odbacio njegove argumente i potvrdio prvobitnu kaznu od 28 meseci zatvora i naknadu štete od 7.500 evra, koja uključuje i sudske troškove. Od prvobitne osude, baš zbog ovog slučaja, krivični zakon za falsifikovanje umetničkih dela je pooštren, tako da je sad moguća i kazna od pet godina zatvora.
Jedna od ironija kada je ceo ovaj slučaj u pitanju jeste da je ceo region zapravo bogat istorijskim nasleđem, međutim, ovaj lažni lokalitet je, dok je bio otvoren, privlačio i više pažnje od nekih pravih nalazišta u blizini.
Autor: redportal.rs
