Srpska pravoslavna crkva 4. decembra slavi Vavedeje Presvete Bogorodice, dok se u narodu ovaj praznik zove i Sveta Prečista, ali i Ženska Bogorodica

Običaji nalažu da se na Vavedenje molitvom obratite za sreću porodilje, ali i nerotkinje. Pričest je poželjan, jer je upravo prošlo 6 dana od početka Božićnog posta. U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, ovo je i dan koji svetkuju stočari.

Bogorodica je rođena u Nazaretu, a ćerka je svetih pravednika Joakima i Ane. Na rođenju je dobila ime Marija, i sa roditeljima često odlazila u jerusalimski hram još kao beba.

Ana je, prema predanjima, Mariju rodila u sedamdesetim godinama uz Božji blagoslov. Pre nego što je ostala trudna, Ana i Joakim su se zavetovali da će, ukoliko budu imali potomstvo, dati svoje dete u hram. Tako je još u svojoj trećoj godini Marija uvedena u hram u Jerusalimu, gde ju je na ulazu dočekao otac Svetog Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. On ju je postavio na prvi od dvanaest stepenika koji su vodili u najsvetiji deo, nazvan Svetinja nad svetinjama. Marija se na ostale stepenike popela sama, iako je to bilo teško i odraslim ljudima.

To je zapravo događaj koji 4. decembra proslavljamo kao Vavedenje, odnosno ulazak Presvete Bogorodice u hram. Vavedenje je i slava manastira Hilandara.

Marija je u hramu ostala devet godina. Pošto su joj u međuvremenu umrli roditelji, sveštenici su odlučili da je udaju za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.

Tako su, prema predanju, zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda. Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu, tako da je ona bila prva monahinja - ona koja je život zaveštala Bogu.

Autor: Pink.rs