Onu u Drugom svetskom ratu od Vezirovog do Zidanoga mosta, kada smo krenuli na zapad, još niko ne spominje.
U Prvom ratu smo krenuli na zapad preko Albanije, a u drugom u Srbiju preko Jugoslavije.
Ove dve golgote, preko Albanije i preko Jugoslavije, a naročito druga su snimljene i možemo i danas da ih gledamo. To što televizija Beograd nije vršila direktan prenos, mnogima je najžalije. Verovatno da Amerikanci imaju najbolji snimak i jedne, i druge, i treće.
Predlagao sam da se postave bilbordi na kojima bi se jedna pored druge prikazala golgota preko Albanije i golgota u suprotnom pravcu, preko Jugoslavije. Jedna po ledu i snegu, a druga po ilindanskom suncu, od Knina do Beograda. To je najduža kolona koju je svet video. Pobeđeni srpski agresor krenuo je iz svojih kuća pred pobednicima koji su porazili tu agresorsku vojsku. Vojsku koju su činila deca na traktorima i uplakani starci i starice, kolevke i porodilje koje doje novorođenčad, pseće kućice i kućni ljubimci. Vojsku koju prate ranjenici i bosi prognanici.
Deca koja su tada stigla u Srbiju u kolevkama i na majčinim grudima sada su ljudi kojima ne treba ništa objašnjavati. Oni najbolje znaju šta su doživeli, šta su radili. Neki od njih su već slavni umetnici, sportisti, novinari i predstavljaju prave ikone u našem narodu.
Autor: Novosti.rs
