Šokatni rezultati analize količine osiromašenog uranijuma 238 kod dvojice građana Srbije - 500 puta veće doze od noramalnih, koji su stigli iz laboratorije dr Rite Čeli sa Univerziteta u Rimu, nisu iznenadile srpskog profesora Radomira Kovačevića, bivšeg dugogodišnjeg načelnika Centra za radiološku zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja Srbije, sada u penziji.
Prof. Kovačević za Novosti je rekao da su ispitivanja koja su domaći timovi radili posle NATO bombardovanja 1999. pokazala da uranijuma ima u životnoj sredini i to u svim recipijentima ekosistema, dakle u kompletnoj flori i fauni. Pronađen je u svim biljkama i kod životinja, i domaćih i divljači. Pronađen je i u ljudima, a ozbiljne posledice trpimo i danas!
Primarijus Kovačević je u vreme agresije 1999. naredbom akademika prof. dr Aleksandra Vidakovića postavljen za načelnika Prijemno-trijažnog centra koji je zbrinjavao veliki broj ozračenih i otrovanih ljudi. Kad je bombardovanje prestalo i potpisan Kumanovski sporazum 10. juna, nastavio je da radi na praćenju i saniranju posledica na životnoj sredini u mirnodopskim uslovima, na saniranju bojišta i zdravlju nacije. Pregledao je više od 200.000 ljudi, napisao je i objavio više od 300 naučnih i stručnih radova i knjiga.
I, verovatno zbog toga da se javnost ne bi uznemirila, svojevremeno je smatran "nezgodnim svedokom" medicinske struke u našem približavalju Zapadu i njegovoj vojnoj zajednici, NATO.
- Ne možemo da ignorišemo činjenicu da osiromašeni uranijum i sve što je oslobođeno tokom bombardovanja, nema drastičnog uticaja na strukturu morbiditeta i mortaliteta u našoj zemlji - naglašava Kovačević. Uranijum je praktično večan, njegov fizički poluživot je 4,5 milijardi godina.
A šta se dešava kada uranijum dospe u organizam?
- Bilo da se unese respirativno, digestivno, ili na bilo koji drugi način, on ostaje 2 do 5.000 dana u organizmu i onda nestaje. Organizam se bori, izbacuju ga bubrezi i jetra, tako da se dekontaminacija obavlja fiziološkim mehanizmima. Međutim, dva odsto uranijuma ostaje trajno vezano u organizmu i to za skelet, a kada je u skeletu - više nema izbacivanja. Stalno ima radioaktivnu emisiju alfa tipa i svoj toksični deo i zato mora da se očekuje sve veći porast hematoloških i brojnih drugih oboljenja, a naročito malignih - objašnjava Kovačević.
Prema rečima našeg profesora, laboratorija u Torinu, odakle dolaze ovi nalazi koje je predstavila profesorka Čeli, među najreferentnijima je u svetu i zbog toga imaju težinu i za predstojeće procese protiv NATO.
- Ako će da posluži advokatima i njihovim klijentima, profesor nudi i Izveštaj iz Saveta Evrope iz decembra 2000. da su vojne operacije NATO protiv SR Jugoslavije devastirale životnu sredinu i da će posledice biti dugoročne, kako je to konstatovao Ekološki komitet Saveta Evrope. U izveštaju se kaže da su se posle bombardovanja "dramatično pogoršali" uslovi u prirodnoj okolini i da će to imati dugoročne efekte na zdravlje i kvalitet života budućih generacija.
U nacrtu preporuka, Ekološki komitet Parlamentarne skupštine SE je naveo da su "države umešane u te operacije prenebregle međunarodne zakone čiji je cilj ograničavanje ekološke štete u oružanim sukobima".
Srpski toksikolog ukazuje i na radioekološki monitoring koji je radio UNEP, telo Ujedinjenih nacija koje se bavi ispitivanjem radioaktivnosti na celoj planeti tokom i odmah posle agresije u tri navrata.
- Bile su tri misije, dve su bile lažne, odnosno nisu bile lažne misije već izveštaji, ali treća od 27. oktobra do 5. novembra 2001. godine objavila je izveštaj uključujući i naše rezultate i radove, gde smo mi dokazali i pokazali svetu šta su koristili. Više ništa nisu negirali, nije bio samo uranijum 238, 234, 235, te bitne komponente, nego i plutonijum i masa drugih radionuklida - ističe Kovačević.
Objašnjava i kako nas je trovao uranijum iz NATO bombi:
- Uranijum ima specifična dejstva, ne samo da je u četvrtoj grupi Mendeljejevog sistema, gde su teški metali, i ima i toksična i radioaktivna svojstva, već prilikom udarca projektila u tvrde barijere, pošto je piroforičan, pali se i temperatura za nekoliko milisekundi dostiže do 3.000 stepeni. Taj tvrdi metal, čija je specifična težina duplo veća od olova, a toksičnost neuporedivo jača od živine, lako prelazi u čestice koje se drobe i padaju na nivo ispod jednog mikrona i postaju nanočestice. Sa kapima tečnosti u vazduhu stvaraju aerosol i one i dan-danas egzistiraju oko nas.
Govoreći o laboratorijskim nalazima profesorke Rite Čeli, sagovornik veli da potvrđuju pretpostavke da će sa posledicama nakon bombardovanja municijom osiromašenim i obogaćenim uranijumom morati da živi 60 naših narednih generacija.
- Dovoljno je poznavati pravila i predvideti a i očekivati ozbiljne i teške genetičke anomalije na potomstvu i posle 1.800 godina, jer je reproduktivni vek po generaciji 30 godina. To puta 60 i dobija se upravo ova cifra o kojoj govorim, o čak 60 generacija - kaže dr Kovačević, dugogodišnji načelnik Centra za radiološku zaštitu u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
Rezultati iz Italije su dosada najjači dokazi da su građani Srbije bili izloženi smrtonosnom dejstvu teških metala iz punjenja NATO projektila. Najnoviji dokazi potvđuju da je uranijuma bilo i u projektilima koji su korišćeni severno od Vranja, što će imati važnu ulogu u pravnoj borbi za dokazivanje da iz 1999. godine potiču i uzroci malignih bolesti stotina građana.
Prva privatna tužba sa zahtevom za odštetu žrtvama zbog oboljenja od posledica NATO bombardovanja SR Jugoslavije podneta je Višem sudu u Beogradu 20. juna 2021. godine, kao rezultat zajedničke saradnje dvojice advokata, Srđana Aleksića iz Niša i italijanskog Anđela Fjore Tartalje. Italijanski pravnik ima dvadesetodišnje iskustvo u borbi za isplatu odštete žrtvama osiromašenog uranijuma među italijanskim vojnicima, koji su bili u misijama u svetu, pa i na Kosovu.
Prvo ročište u Beogradu zakazano je za 16. oktobar, a prikupljenoj dokumentaciji i veštačenjima sada se pridružuje i nalaz dr Rite Čeli, koji se izdvaja po dramatičnom zaključku. Do rezultata je poznata naučnica došla nakon analize prisustva teških metala koji su nađeni u tkivu dva naša građanina.
Vlada Srbije daje 600 miliona dinara za Hram Svetog Save
Autor: D. VUJIČIĆ
