Prizor je bio VELIČANSTVEN i STRAŠAN - kako je izgorela biblioteka na Kosančićevom vencu

Svedočanstvo o nestanku vekova srpske pisane istorije

U noći između 6. i 7. aprila 1941. godine, izgorela je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.

Zgrada je izgorela u požaru usled nacističkog bombardovanja grada, koje je otpočelo u zoru 6. aprila. Tom prilikom je zauvek nestalo gotovo pola miliona knjiga, 1.365 rukopisa, 226 ranih štampanih knjiga, 6.260 primeraka časopisa i novina, 1.447 karata, grafika i fotografija, veliki broj neistraženih srpskih srednjovekovnih povelja i rukopisa, kao i privatne prepiske Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog, Đura Daničića...

Kada mu je nakon rata suđeno za bombardovanje Beograda, nemački vazduhoplovni general Aleksander Ler je potvrdio da je naređenje za bombardovanje Narodne biblioteke u Beogradu došlo od samog Adolfa Hitlera:

U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno.

Potresno svedočanstvo o ovom događaju, ostavio je dr Živojin Perić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član Srpske kraljevske akademije, koji je stanovao preko puta biblioteke:

Biblioteka je gorela celu noć između 6. i 7. aprila i mi smo to posmatrali iz svoje kuće: prizor je bio veličanstven i strašan. Veličanstven po prostranstvu sjaja i hiljadama hiljada vatrenih zvezda koje su bile prekrile nebo. Strašan, jer je značio isčeznuće jedne vekovne narodne tekovine, u osnovi nezamenjive, jer mnogi i mnogi primerci do knjiga kao i većina istorijskih spomenika, koje je biblioteka sadržavala, nikada više neće biti predmet čitanja i razmatranja vrednih čitalaca Biblioteke.