Kako prenosi portal Mondo, sahrana Ratka Mladića privukla je veliku pažnju međunarodnih medija, koji su događaj u Beogradu predstavili kroz snažan raskorak između prizora sa njegovog poslednjeg ispraćaja i osuda koje su stigle iz evropskih institucija.
CNN, Gardijan i Rojters detaljno su pratili okupljanje građana, opisujući atmosferu, poruke na transparentima i obeležja koja su pratila ceremoniju. Posebno su ukazivali na činjenicu da deo prisutnih Mladića i dalje smatra simbolom borbe za srpski narod, dok evropski zvaničnici takve poruke vide kao veličanje osobe osuđene za ratne zločine.
CNN je pažnju posvetio prizorima ispred Crkve Svetog Luke na Vidikovcu. Uz kovčeg su se nalazili oficirska kapa i sablja, dok su stražu držali muškarci u maskirnim uniformama. Američki medij razgovarao je i sa Milanom Dobrićem, koji je na ispraćaj stigao sa Kosova i Metohije. On je Mladića opisao kao čoveka koji je, prema njegovom mišljenju, čitav život posvetio srpskom narodu i rekao da mu je drago što građani dolaze da mu odaju počast.
CNN je svoj izveštaj naslovio porukom koja je ukazivala na nesklad između Mladićeve sudske presude i načina na koji je deo javnosti u Srbiji doživeo njegovu sahranu.
Gardijan je, sa druge strane, izdvojio veliki broj srpskih zastava i poruke koje su građani istakli duž trase ispraćaja. Posebnu pažnju britanskog lista privukao je transparent sa porukom dobrodošlice generalu i zahvalnošću njegovoj majci zbog toga što ga je, kako se navodi, rodila kao heroja.
List je ocenio da je ceremonija poprimila obeležja velikog vojnog ispraćaja, što je izazvalo brojne reakcije u Evropi. Gardijan je preneo i izjavu evropske komesarke Marte Kos, koja je povratak Mladićevih posmrtnih ostataka u Beograd povezala sa najtežim poglavljima evropske i balkanske istorije. Ona je upozorila da veličanje osuđenih ratnih zločinaca nije u skladu sa evropskim vrednostima i principima na kojima počiva približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Sličnu poruku preneo je i portparol Evropske unije, naglašavajući da glorifikovanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i istorijski revizionizam nisu prihvatljivi u evropskom političkom prostoru.
Rojters se više bavio samom organizacijom ispraćaja. Prema navodima agencije, za dolazak na sahranu bili su organizovani besplatni autobusi iz brojnih gradova Srbije i Bosne i Hercegovine. Unutar crkve, pored kovčega, smenjivali su se muškarci, među kojima je bilo i ratnih veterana, dok su članovi porodice primali izraze saučešća.
Rojters je razgovarao i sa Beograđaninom Jovanom Vinčićem, koji je ocenio da će tek protok vremena pokazati kako će istorija suditi o Mladićevoj ulozi i njegovom karakteru.
Istovremeno, događaj u Beogradu imao je potpuno drugačiji odjek u Sarajevu. Rojters je podsetio na ratne posledice i bolna sećanja koja su se ponovo pojavila nakon vesti o Mladićevoj sahrani. Agencija je prenela i izjavu Zdravke Gvozdjar, penzionisane farmaceutkinje koja je tokom opsade Sarajeva izgubila devetogodišnjeg sina, stradalog od granate.
Ona je rekla da joj je teško da posmatra prizore iz Beograda, iako veruje da među Srbima postoji mnogo ljudi koji takav odnos prema Mladiću ne podržavaju. Prema njenim rečima, Mladić nije trebalo da bude predstavljen kao heroj, već da ostane upamćen kroz presudu i posledice događaja za koje je odgovoran.
Zapadni mediji zaključuju da je sahrana pokazala koliko su podele oko Ratka Mladića i dalje duboke. Uprkos pravosnažnoj presudi Haškog tribunala i kazni doživotnog zatvora, deo javnosti u Srbiji i dalje mu daje status nacionalnog simbola, dok žrtve i njihovi potomci njegovu zaostavštinu povezuju sa ratnim zločinima i stradanjem.
Za međunarodne posmatrače, masovni skupovi i javno veličanje Mladića predstavljaju dodatni dokaz da proces suočavanja sa ratnom prošlošću i pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije i dalje ostaje jedno od najosetljivijih pitanja regiona.
Autor: mondo.rs
