Da znaju šta je taj čovek uradio za srpski narod, ćutali bi zauvek - navodi episkop Sergije 📝
Episkop bihaćko-petrovački Sergije objavio je reakciju na pisanje dvojice mladih đakona na društvenim mrežama, povodom odluke da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bude dodeljen Orden novomučenika bihaćko-petrovačkih.
U poruci episkopa Sergija koja je objavljena na sajtu Eparhije bihaćko-petrovačke, navodi se:
Mladi đakon iz sunčane Hercegovine, otac Branislav Rajković, kao i njegov istomišljenik iz Nemačke (naš dojučerašnji klirik), otac Aleksa Marić, u nadi da sopstveno savršenstvo projektuju u našu smjernost, postavljaju skandalozne statuse na društvenim mrežama kako bi zadobili mrvicu javne pažnje, zaboravljajući da svako spremanje počinje u vlastitom dvorištu.
Drznuli su se mladi đakoni da poučavaju episkopa, da se javno i otvoreno sablažnjavaju njegovim odlukama i da to nezadovoljstvo iskazuju famoznim statusima, jer su, blago rečeno, ogorčeni odlukom kojom smo predsednika Srbije odlikovali Ordenom Novomučenika bihaćko-petrovačkih, ne znajući šta je taj isti čovjek učinio za našu Eparhiju ali i za celokupan srpski narod s ove strane Drine. Da znaju, zaćutali bi zauvek.
Tog istog predsednika đakon Aleksa naziva „krvnikom“, samo nije poznato gdje je pomenuti okrvavio svoje ruke i da li mislimo na istog čoveka. Ili, možda, đakon Aleksa vidi krv tamo gde je nema ili, što je možda još i gore, tamo gde bi želio da je vidi?!
Društvene mreže pružile su priliku da baš svako iznese mišljenje kojeg suštinski nema, ali se plašim i pitam se da li njihovi stavovi odražavaju i volju njihovih episkopa koji tolerišu njihove skandalozne istupe? Nadam se i verujem da nije tako, a ako jeste onda je ovo problem kojim se Crkva mora što pre pozabaviti.
Crkva, odnosno njen deo koji se naziva klirom, nije skup „slobodnih strijelaca“ koji mogu da pišu šta im padne na pamet, već božanska ustanova sa jasno naznačenom hijerarhijom. Ako im to nisu predočili njihovi nadležni episkopi, onda je naša dužnost i obaveza da im kažemo da griješe, jer ne znaju niti mogu znati ono što je poznato nama, koji smo u Crkvi decenijama i koji smo Crkvi dali sve što smo mogli. Što bi rekao Njegoš: „Ko na brdu ak` imalo stoji, više vidi no onaj pod brdom!“
Sada je moderno ustati protiv episkopa, kritikovati Crkvu, patrijarha, predsednika, državu, Evropu, Rusiju, Ameriku, pa su se i mladi đakoni odvažili da svojim porukama zadobiju još koji lajk. Ako se time hrane, brzo će izgladniti.
Đakoni, kao đaci prvaci, pokušavaju učiti svoje učitelje, a to nije moguće niti je ikada bilo. Đakonstvo je uzvišena služba ali samo onda kada đakon zna šta je u odnosu na prezvitera a naročito u odnosu na episkopa.
Dok ispravljaju krive Drine, mladi đakoni, očigledno, ne stižu ispraviti sebe. Odnosno, „vide trun u oku brata svoga, a ne vide brvno u oku svome“ (Mt. 7, 3).
Autor: redportal.rs
