Branislav Simonović iz Instituta za opštu i fizičku hemiju izjavio je danas da je eksploatacija litijuma šansa koju Srbija ne sme da propusti zato što je to metal koji se izetno traži u Evropi i svetu, a Srbija ga poseduje.
To je šansa koja se ukazuje jednom u sto godina. Neiskoristiti nešto što se danas u svetu i u Evropi izuzetno traži, što ima tržište, što ima široku primenu, a mi imamo mogućnosti da to ostvarimo, bilo bi izuzetno loša stvar za Srbiju, rekao je Simonović za Tanjug.
Govoreći o argumentima onih koji su protiv eksploatacije litijuma, Simonović je naveo da su to izmišljene priče koje nisu bazirani i utemeljeni u nauci.
Foto: ABC News
Sve su to izmišljene priče, da ne kažem laži, koje su širene da bi se stvorila panika i neraspoloženje. Ja sam imao prilike da u nekoliko svojih tekstova pobijem sve te neistine koje se šire o eksploataciji litijuma, rekao je Simonović.
Ukazao je da su pojedini naveli da ukoliko se bude iskopavao litijum u dolini Jadra sumporni gasovi će se širiti sve do Beogradu i s tim u vezi naveo je da je to bez ikakvog osnova, jer uopšte ni neće biti sumpornih gasova, kao ni kiselih kiša.
Litijum se, između ostalog, dobija i iz minerala spodumena ekstrakcijom sumporne kiseline na 250 stepeni. Kod nas bi litijum trebalo da se ekstrahuje na 90 stepeni sumpornom kiselinom, a na 90 stepeni sumporna kiselina praktično ne isparava, odnosno isparava manje nego voda na 0 stepeni. Prema tome nema nikakve opasnosti o priči o širenju sumpornih gasova koji će da se šire dolinom Jadra, pa do Šapca, pa do Beograda. Tamo neće biti sumpornih gasova, jer na 90 stepeni sumporna kiselina isparava manje nego voda na 0 stepeni, objašnjava Simonović.
Dodaje da je reč o podzemnoj eksploataciji gde bi se ruda vadila sa dubine od 350 do 650 metara.
Prema tome ništa na površini neće da se oseti od onoga što se događa 350 do 650 metara ispod površine zemlje. Oni su pričali kako će da se izvorišta vode unište što apsolutno nema smisla, jer taj koji kopa, koji rudari dole, mora da napravi zaštitu, jer ako bi se do bilo kog izvorišta došlo ta voda bi potopila taj rudnik i ne bi bila moguća eksploatacija. Isključena je mogućnost da će tako nešto da se desi, rekao je Simonović.
Ukazao je da to što neki inženjeri kažu da će hiljade tona sumporne slike da se izliva u reku Jadari i što navode da je litijum izuzetno otrovan je potpuno besmisleno.
Sumporna kiselina će se koristiti za ekstrakciju litijuma i bora, pošto je ovaj mineral jadarit bogat litijumom i borom, i ona će potpuno da se prevede u sulfate. Nema govora o sumpornoj kiselini koja će da izlazi iz pogona. Osim toga, priča o tome kako je litijum izuzetno otrovan - pričaju o mikrogramima, o milionitim delovima grama litijuma koji su otrovni. Za lečenje nekih duševnih bolesti, tzv. bipolarnih poremećaja, različitih manija, koristi litijum u dozama od 600 do 2.400 miligrama, rekao je Simonović.
Foto: AP photo
Dodao je da i priča o tome da će Srbija izgubiti suverenitet zbog toga što bi vlasnik u oblasti eksploatacija litijuma bio stranac je besmislena priča.
Kod nas je priča o litijumu prevedena na politički teren umesto da se dozvoli da nauka i struka kažu svoje o svim mogućim posledicama i o svim mogućim koristima, istakao je Simonović.
S tim u vezi, naveo je da je Evropa uvela propise koji u potpunosti štite od rudarenja, eksploatacije pa do gotovog proizvoda.
Svaki proizvod ima tzv. digitalni pasoš. U taj pasoš se upisuje sve ono što je prethodilo dobijanju tog proizvoda, rekao je Simonović.
Upitan da prokomentariše to što je administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa kritične mineralne pretvorila u apsolutni prioritet državne politike, Simonović je rekao je da će potražnja za litijumom rasti i dalje.
Proizvodnja električne energije iz tzv. obnovljivih izvora, kao što su vetrogeneratori ili solarni paneli, zahteva skladištenje te energije da bi mogla da se koristi i u vreme kad nema sunca, recimo noću i zbog toga je potrebno da se proizvedu akumulatori, odnosno baterije koje će skladištiti tu proizvedenu energiju tokom dana da bi mogla da se koristi u toku noći i za to se koriste litijumske baterije, rekao je Simonović.
Dodao je da su to baterije velikog kapaciteta koje se preko dana pune da bi noću mogle da se prazne.
Potražnja za litijumom će rasti ne samo zbog elektroautomobila, već i zbog prelaska na obnovljive izvore energije za koje je neophodno skladištenje energije, rekao je Simonović.
Istakao je da bi naši kapaciteti od 58.000 tona litijum-karbonata godišnje bili bi dovoljni da zadovolje potrebe Evrope.
Evropa danas troši oko 58.000 tona litijuma i sad pomislite vi koje je to šteta za Srbiju da propusti da praktično celu Evropu snabdeva litijumom, rekao je Simonović.
Autor: Tanjug
