Rat koji je NATO vodio protiv Srbije pokazao je koliko je moć propagande snažna i kako istina može biti iskrivljena zarad geopolitičkih ciljeva ☝️
Direktor Kancelarije za javnu i kultrnu diplomatiju Arno Gujon napisao je autorski tekst povodom26. godišnjice NATO bombardovanja i njegovog prikazivanja u svetskim medijima. U tekstu navodi da je tada bio mlad, ali dovoljno svestan da razume kakva je nepravda naneta srpskom narodu. Rat koji je NATO vodio protiv Srbije pokazao je koliko je moć propagande snažna i kako istina može biti iskrivljena zarad geopolitičkih ciljeva.
Gujon navodi da su mediji na Zapadu neprekidno prenosili crno-belu sliku sukoba i da je Srbima biladodeljena uloga zločinaca, bez prava na odbranu, bez glasa koji bi mogao da objasni drugu stranupriče.U tekstu Gujon kaže da je poražavajuće to što je cela jedna nacija bila predstavljena kao neprijatelj, a ispiranje mozga su sprovodili i političari i mediji.
Arno Gujon navodi:
Njihov cilj je bio da ubede javno mnjenje u “potrebu” da se povede rat kao i u “humanitarni” karakter tog rata. Kako se ratom može činiti dobro? Odgovor su pronašle zapadne “reklamne agencije”: ubijanjem đavola učinićemo dobro delo. Tako je započelo satanizovanje srpskog naroda, a za njim je usledilo “dobro” i “pravedno” bombardovanje. Izmišljen je famozni plan “potkovica”
navodno smišljen pokušaj “etničkog čišćenja” koji se na kraju ispostavio kao grdna novinska smicalica. Najozbiljniji mediji su govorili da su Srbi oteli ili poubijali 500.000 “Kosovara albanskog porekla doraslih za pušku i borbu”. Pri samom pominjanju Srba, političari su se utrkivali u grdnjama i u osudama, čak se i u Le Mondu najuglednijem francuskom dnevnom listu moglo pročitati da “istrebljenje koje se sprovodi na Kosovu podseća na vreme Džingis Kana.
Gujon piše da se satanizovanjem srpskog naroda u celini i tvrnjama da je zao po prirodi, oživljavaoinstitucionalni rasizam kakav nije viđen u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Na radiju, kako kažemogle su se čuti i tvrdnje Bernard Henri Levija da Srpski narod treba osloboditi od Miloševića i od njega samog.
Arno zaključuje:
Nekoliko francuskih intelektualaca je pokušalo da iznese drugačije mišljenje, ali su ih odmah učutkivali. Ako su bili s levice proglašavani su za staljiniste, a desničare su zvali fašistima. Poznati francuski profesor Režis Debre proveo je tokom bombardovanja nedelju dana na Kosovu. Po povratku u Francusku napisao je dva članka, želeći da objasni koliko je bombardovanje pogoršalo tamošnju situaciju i podstaklo na neobuzdano nasilje. Izneo je stav da nazivati srpski narod “kolektivno zločinačkim” nije dostojno jednog demokrate. Već sutradan je bio izopšten iz javnog života, smatrano je da je neko ko poriče genocid. Provlačili su ga po blatu, nazivali izdajnikom i prisiljavali ga da umukne. Nigde nije bilo mesta za raspravu i disidentsku misao. Iako sam bio
premlad, izvukao sam poruku iz tog rata i načina na koji je prikazivan u medijima.
On kaže da je proboj kroz medijski mrak bio je mukotrpan proces:
Sećam se prvog dokumentarnog filma koji smo prikazali na francuskoj televiziji o životu Srba na
Kosovu. To je bio trenutak kada su mnogi Francuzi prvi put čuli drugu stranu priče. Neki su bili šokirani jer su shvatili da su godinama obmanjivani“, kaže on. Gujon u autorskom tekstu navodi da je njegovo solidarisanje sa srpskim narodom u početku bio instiktivan zanos i polet, a zatim je poprimilo pravi oblik. Bio sam zadivljen kako se jedan narod odupro napadu celog sveta udruženog protiv njega i kako je pokušao da sačuva sve što se spasiti može, počev od mostova u Beogradu do enklava na Kosovu. Bila je to borba Davida protiv Golijata. Posle 78 dana bombardovanja i 38.0000 ratnih operacija srpski narod je, ne pokleknuvši stajao uspravno.
Autor: redportal.rs
