Božović: Klimatski uslovi ove sezone uticali na prinose kako u Banatu tako i na KiM

Primera radi, ističe Božović, atar gračaničke opštine veći je od 4.500 hektara i pretežno je u vlasništvu manastirske ekonomije

U Srbiji je prethodna godina bila prepuna izazova za ratarsku proizvodnju, pre svega zbog klimatskih uslova koji su u određenim intervalima bili veoma nepovoljni, što se odnosi kako na severnije delove naše zemlje, pored ostalog i Banat, tako i na područje Kosova i Metohije, rekao je danas naučni saradnik sa Istraživačko-razvojnog instituta (IRI) Tamiš Dragan Božović.

Ovaj stručnjak je za Tanjug naglasio da su vremenske prilike značajno uticale na visinu i kvalitet prinosa kukuruza, soje i šećerne repe, a da su nešto manje posledice ove sezone registrovane kod useva pšenice, suncokreta i uljane repice.

Foto: institut-tamis.rs/nas-tim/NZ

Božović je istakao da je IRI Tamiš iz Pančeva, pored toga što pokriva Južnobanatski region, izuzetno aktivan i na teritoriji Kosova i Metohije.

- Prevashodno pokrivamo sve manastirske ekonomije, od kojih su najveće Gračanička, Dečanska i ekonomija Pećke patrijašije u čijem posedu se nalazi više stotina hektara zemlje, zatim farme krava, koza, ovaca, kokošaka, vinogradi i voćnjaci - naveo je on.

Primera radi, ističe Božović, atar gračaničke opštine veći je od 4.500 hektara i pretežno je u vlasništvu manastirske ekonomije.

Božović ističe da je najveća Gračanička crkvena ekonomija, koja se nalazi dva kilometara od manastira Gračanica, u naselju Badovac .

Izgradnja je krenula 2019. godine. Prvo su izgrađene štale za tov bikova, a sada ima oko 60 krava muzara i 40 bikova, 300 ovaca i toliko koza, kao i oko 1.000 koka nosilja.

Dodaje da je savremena mlekara sagrađena pre dve godine za proizvodnju svih vrsta mlečnih proizvoda.

- Takođe izgrađena je sokara, zatim mlin za interalno brašno. Cilj izgradnje je, pre svega, da ekonomija snabdeva hranom manastir Gračanicu, Bogosloviju u Prizrenu i ostale manastire po Kosmetu po potrebi, dok se višak proizvoda prodaje na tržištu. Ekonomija zapošljava oko 40 radnika koji su pretežno iz naselja i okoline - naveo je Božović.

Na teritoriji KiM prošle godine prinos kukuruza je bio oko dve tone po hektaru, što je dva i po manje u odnosu na prosek.

Kada je reč o pšenici, u ekonomiji u Badovcu prinos je bio prosečan, oko šest tona po hektaru.

Ipak, kod ostalih poljoprivrednih proizvođača je bio prepolovljen i iznosio oko dve do tri tone po hektaru, naveo je Božović.

Napominje da su izazovi na teritoriji KiM u odnosu na banatski region kad je reč o poljoprivredi utrostručeni.

- S jedne strane, zastrašujuće klimatske promene, s druge strane veoma teška političko-bezbedonosna politička situacija, a s treće, veoma je zastupljena zastarela poljoprivredna proizvodnja kod većine poljoprivrednih gazdinstava - navodi naučni saradnik sa IRI 'Tamiš'.

Istakao je da se, recimo, pšenica gaji u monokulturi i po 20 godina i to na većim površinama.

- To je izazvalo ekspanziju korova, pre svega divljeg ovsa, kojeg u Banatu nema, kao i mnogih drugih problema prouzrokovanim monokulturom - kaže Božović.

Sagovornik Tanjuga je rekao kako su na tom veoma trusnom području Srpska pravoslavna crka i nauka u sinergiji i deluju zajedno.

- Crkva duhovno krepi i hrabri naš narod da ovde ostane, opstane i radi svoju zemlju, a mi ih edukujemo i direktno pomažemo da pređu sa ekstezivnog na intezivni način proizvodnje, kako bi ostvarili što bolje prinose - istakao je Božović.

Prema njegovim rečima, otrpilike slična situacija kada je reč o prinosima zabeležena je i u regionu Južnog Banata.

- Prinosi su bili različiti i zavisili su, pre svega, od rasporeda i količine padavina, pa iako su bili značajno niži u odnosu na ranije godine i genetski potencijal rodnosti, blago su bili iznad republičkog proseka - istakao je on i dodao da to ukazuje kako je Južni Banat manje stradao od ostalih regiona.

U Banatu su u 2024. prosečni prinosi ratarskih kultura bili po hektaru: pšenice 5.400 kilograma, kukuruza 5.900 kilograma, a suncokreta 3.000 kilograma.

Kukuruz je imao za 65 odsto manji prinos, suncokret za oko 30 odsto, dok je pšenica najmanje stradala i zabležila pad od oko 20 odsto, naveo je Božović.

Napominje i da su manjak zimskih padavina, duga prolećna suša, rekordna visoka letnja temperatura i povišena suma toplotnih jedinica koja je smanjivala vegetativne dane, nalagali struci prilagođavanje agrotehničkih mera datim uslovima.

A među tim merama su obrada zemljišta, rano zatvaranje brazda radi očuvanja zimske vlage, izbor sorata i hibrida kraće vegetacije, adekvatna mineralna ishrana bazirana na rezultatima analize zemljišta, nega useva, navodnjavanje...

Naznačio je i to da optimalne rokove setve treba prilagoditi novonastalim klimatskim promenama.

Kada je reč o jesenjoj setvi ozimih kultura, ovaj stručnjak kaže da je ona uglavnom obavljena u optimalnom roku čemu je doprinelo rano ubiranje suncokreta i kukuruza, koji su glavni predusevi ozimih žita.