Kroz tri godine plata će biti 1.500 EVRA 👏🏻
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je tribini Srpske napredne stranke zajedno sa potpredsednicom Glavnog odbora i poverenicom Gradskog odbora Beograd SNS-a Anom Brnabić. Trbina je nosila naziv Mladi Srbije, zamke i šanse.
Nekoliko mladih govornika je istaklo da SNS podržava upravo zbog toga što čuje mlade i pruža im šansu, naročito mladim ženama.
Okupljenima se potom obratio i sam predsednik Srbije koji je istakao da je posebno veliki izazov obratiti se upravo mladima i razgovarati sa njima:
Mladost uvek nosi u sebi bunt, neretko revolt, uvek želju za velikim uticajem, promenama, neretko revolucionarni duh. Želju da odlučujuće promenite stvari, razumljivo bez dovoljno iskustva. Nije lako odgovoriti mladima, jer oni dobro osećaju svoj život i znaju probleme sa kojima se suočavaju.
On se ovom prilikom prisetio i sopstvenog primera:
To je bila 1991. godina, bio sam student Pravnog fakulteta, tako godina kao i vi. Imate mnogo ljudi u našoj stranci, mojih tadašnjih drugova, današnjih kolega, poput Vesića recimo. On je bio pravi politički aktivista, i ne mogu da se setim da li je prošao dan ili dva da nas nije maltretirao da idemo na proteste, da slušam Lečića i Jokanovića. To je bila moda na fakultetu. Ja sam se pitao što idu da slušaju one ludake tamo, zaludu traće vreme... Ali sam sagledao potrebe mlađih ljudi u tom trenutku. Tada sam postao stipendista Republičkog fonda za razvoj umetničkog podmlatka. I dobio sam prosečnu platu, i tada sam prvi put video, iako je to bilo više nego što mi je bilo potrebno, kupio sam majci usisivač "Kirbi" na 12 rata. I kada mi dođe 100 maraka da moram da isplatim poslednji dan u mesecu, kao da me je neko povukao za uvo. I tada sam naučio, i kasnije donosio drugačije odluke, da se nikada ne uzimaju krediti i ne zadužujem.
Predsednik ističe da je procenat nezaposlenosti mladih mnogo manji, kao i da je činjenica da mnogi Srbi žele da se vrate u domovinu:
Kod nas je nezaposlenost mladih na 20,2 odsto. Kada sam postao predsednik Vlade bila je 53 odsto! Sada dolaze Indijci da rade na građevini, nema više naših radnika, ili ih nema dovoljno. Mi imamo bržu stopu rasta nego drugi, bolje se živi, a moraće da se živi još bolje. Meni je estonska predsednica rekla da kada pređemo prosečnu platu od 1000 evra ljudi počnu da se vraćaju u zemlju. To je za nas ključno. Ja kada sam u Beču bio video sam celu koloniju Srba u jednom hotelu, njih 19 je radilo. I video sam da mnogi hoće da se vrate
On je istakao i da mnogi ljudi izbegavaju rad i odgovornost i često otvaraju bolovanja, kako bi radili nešto drugo.
Kod nas traže samo sigurnost, da rade što manje i da budu plaćeni od države, a da rade nešto sa strane. Mi imamo problem sa investitorima spolja. Recimo u Kraljevu i Kragujevcu imate 14 odsto dana izgubljenih na bolovanja. Naprave dogovore sa lokalnim lekarima, oni izdaju po 11.000 opravdanja za bolovanje, i nema ko da radi u tim firmama. Čim dođe sezona idu da beru maline, pa se ne pojavljuju na poslu. I svaki put je tako, zato što kod nas samo jure siguran posao, da se njemu manje posvete, a onda da rade nešto drugo.
Istakao je i da se protivi uvođenju četvorodnevne radne nedelje, jer takvi eksperimenti ne daju dugoročne rezultate.
U državnoj upravi svi trče na produžene vikende. Svima male plate, a svi idu u Malagu i Barselonu. Od Šimona Peresa sam naučio jedno: Onaj koji ima 14, 15, 16 godina mora da počne da radi. A magarac od 50 godina mora da uči, osim što radi, da bi mogao da ide u korak sa vremenom. Ja pola stvari o kojima vi govorite ne mogu da pohvatam, i nemam dovoljno vremena da učim o tome. Nemojte vi biti hendikepirani. Idite na selo pomozite rodbini. Trebaće nam 10.000 volontera za Ekspo. Šta reče Siniša? Između 25 i 30 hiljada volontera. Uđite u to, lepo ćete se družiti, a naučićete milion stvari. Da naučite deo stranih jezika, da upoznate nove kulture i ljude. Stalno tražite da radite, da napredujete.
Istakao je i da ćemo kroz tri godine imati platu od 1.500 evra, ali ipak niže troškove života nego u Italiji npr.
Još jednu sitnicu da kažem. Gledao sam juče štrajk italijanskih radnika. Kažu neki od njih da nemaju platu ni 1.500 evra. Samo da imate u vidu da ćete imati toliku platu za tri godine u Srbiji. A troškovi će nam i dalje biti niži nego u Italiji. Samo hoću da vam kažem da razmišljate o svojoj zemlji, da znate da i vi imate obavezu prema svojoj državi. Sve što uradite i napravite u ovoj zemlji, svaki hleb koji umesite i knjigu koju napišete, svaki sok koji popijete, doprineli ste napretku ove zemlje. Što bi rekao ovaj moj najmanji dečak: "Tata, ne smaraj", spreman sam sada vas da čujem.
On je na kraju poslao i važnu poruku mladima:
Kada je u toku hajka na nekoga, sklonite se i ne učestvujte u tome. Nikada u strahu ne donosite odluke, nikada pod pritiskom ne donosite odluke. Šta mislite što nisam požurio jutros da kažem da Srbija nema ništa sa eksplozijom na kanalu Ibar-Lepenac. Što, da se pravdam nekome? A znaju da nismo to uradili! Da jurim po svetskim medijima da se pravdam, iovako će da tumače kako hoće.
Autor: redportal.rs
