U opširnom i emotivnom istupu govorio o najvažnijim trenucima svoje igračke i trenerske karijere
Trener rimskog Lacija Đenaro Gatuzo bio je centralna figura na festivalu sporta u Trentu, gde je u opširnom i emotivnom istupu govorio o najvažnijim trenucima svoje igračke i trenerske karijere, teškoj autoimunoj bolesti sa kojom se bori godinama, ali i aktuelnostima na klupi nebeskoplavih.
Rino je otkrio javnosti malo poznat detalj sa Svetskog prvenstva 2006. godine, kada je Italija pod vođstvom Marčela Lipija osvojila titulu prvaka sveta u Nemačkoj.
Uopšte nije trebalo da budem deo tog tima. Deset dana pre početka pokidao sam mišić na prijateljskoj utakmici protiv Švajcarske i prognoza je bila mesec i po dana pauze. Radio sam po 13-14 sati dnevno kako bih se oporavio. Iz Italije smo ispraćeni paradajzom zbog afere ‘Kalčopoli’, ali smo korak po korak stigli do cilja. Glavni arhitekta bio je Lipi – napravio je porodičnu atmosferu, dozvolio nam da supruge i deca budu s nama u hotelu do ponoći. Bili smo smešteni u skromnom hotelu koji je vodila porodica iz Kalabrije i to je bila naša tajna
Prisetio se Gatuzo.
Kao selektor Azura, na čiju je klupu seo u kriznom momentu posle odlaska Lučana Spaletija, nije uspeo da ponovi sličan uspeh. Ostavku je podneo nakon eliminacije u baražu za Mundijal protiv Bosne i Hercegovine.
To iskustvo me je doslovno spalilo. Bio je to strahovit udarac koji me je duboko povredio. Noćima nisam mogao da spavam, išao sam u beskrajne šetnje samo da se fizički premorim. Ipak, želeo sam odmah novi posao, ne volim da živim u prošlosti, već gledam šta nam valja činiti dalje.
Gatuzo je letos preuzeo Lacio nasledivši Mauricija Sarija, a mnoge je zanimalo kako sarađuje sa predsednikom Klaudijom Lotitom.
Kao igrač imam reputaciju prgavog tipa, ali kao trener retko sam se svađao sa predsednicima klubova. Volim direktan dijalog, tražim da se drži data reč i mrzim kada me neko vuče za nos. Lotito je neverovatno inteligentan čovek, pravi genije. Taj čovek nosi četiri ili pet telefona sa sobom…
Osvrnuo se i na gradskog rivala Romu i njenog trenera Đan Pjera Gasperinija, sa kojim deli vrh tabele Serije A uz Inter.
Gasperini je uvek bio uz mene u najtežim trenucima. Zvao me je dok sam vodio Milan, davao mi podršku i govorio da mu se sviđa kako moja ekipa igra. O tome se malo priča, ali Gasperini je u istoj kategoriji sa Arijom Sakijem po nivou taktičke revolucije koju je doneo u italijanski fudbal. Mnogi pokušavaju da ga kopiraju, ali retko kome polazi za rukom.
Gatuzo je otvoreno govorio i o frustracijama u radu sa mlađim generacijama, apostrofirajući bočnog fudbalera Nuna Tavaresa.
Tavares definitivno nije dao svoj maksimum, bilo je varnica na početku. Organski ne podnosim kada neko poseduje talenat, a ne radi ništa da ga unapredi. Ja kao igrač nisam imao talenat, morao sam krvavo da radim svakog dana da bih napredovao. Zato me izjeda kada neko baci svoj dar u vetar. Zbog takvih stvari sam ranije razmišljao da ostavim trenerski posao, ali sam shvatio da se moram prilagoditi modernim generacijama i ne trošiti živce na banalnosti.
Na kraju, nekadašnji vezista dotakao se i teške borbe sa autoimunim oboljenjem zbog kojeg je ranije završio igračku karijeru.
Već 15 godina sam na kortizonu. Znam ljude sa mojom bolešću koji po pet meseci leže prikovani za krevet jer ne mogu da se pomere. Prihvatio sam svoje stanje, borim se, ali svakodnevna terapija uzima danak. Ipak, guraću napred dokle god mi Bog daje snage.
Zaključio je Gatuzo, a Meridiansport.rs.
Autor: Meridiansport.rs
