Nezaboravan osećaj je kada pobedite Partizan u derbiju pred punom Marakanom 🔝
Nesvakidašnji intervju sa Slavoljubom Đorđevićem, nekadašnjim kapitenom Crvene zvezde. Govori nam o svom profesionalnom fudbalskom putu, odnosu sa Slavoljubom Muslinom i Valterom Zengom.
Đorđević je sada uspešni trener, radio je u mnogim prvoligaškim klubovima, a trenutno je glavni trener fudbalske omladinske škole Crvena zvezda.
Kako si odlučio da se profesionalno baviš fudbalom i ko ti je bio najveća podrška?
Kao dete, čim sam prohodao i dobio loptu, shvatio sam da je fudbal igra koju zaista volim. Odlazak na probu u Crvenu zvezdu sa šest i po, odnosno sedam godina, bio je poseban trenutak. Čim sam prvi put došao na stadion, bila je to ljubav na prvi pogled. ☝️
Kao i sva deca, imao sam svoje snove. Mnogi brzo odustanu, ali ja nisam. Od dolaska na Marakanu sa sedam godina pa sve do danas ostao sam dosledan svom cilju. Pronašao sam se u fudbalu, istrajao i na kraju ostvario svoje snove.
Prošao si kompletnu omladinsku školu Crvene zvezde. Koliko te je taj put oblikovao kao fudbalera i kao čoveka?
Jedan sam od retkih Beograđana koji je prošao sve nivoe u Crvenoj zvezdi – od petlića do prvog tima. 🔴⚪ Taj put bio je izuzetno težak, naročito u periodu kada je Jugoslavija bila pod sankcijama. Tada je bilo veoma teško uspeti u sportu, a posebno u Crvenoj zvezdi, kao velikoj instituciji.
U takvom okruženju postojali su brojni interesi i uticajni ljudi koji su na različite načine pokušavali da pomognu svojoj deci da se proslave u fudbalu. Za razliku od toga, ja sam odrastao u jednoj radničkoj porodici i nisam imao takvu vrstu podrške. Zato sam morao da izgradim čvrst karakter i da se oslonim isključivo na svoj rad, trud i upornost. 🦾
Na tom, zaista paklenom, putu uspeo sam da savladam sve prepreke. Hvala Bogu, na kraju su pobedili moja želja, moji snovi i moj karakter. Upravo mi je to iskustvo kasnije mnogo pomoglo i u privatnom životu, jer me je naučilo da istrajem u svojim ciljevima bez obzira na sve izazove. ☝️🙏
Foto: EPA/Slavoljub Đorđević
Osvojio si sa Crvenom zvezdom duplu krunu. Koji trenutak iz te šampionske sezone ti je ostao najdraži?
Pre svega, želim da zahvalim Bogu što smo već u mojoj prvoj seniorskoj sezoni u dresu Crvene zvezde osvojili duplu krunu. Imao sam 21 godinu i ostvario sam svoj dečački san – da zaigram za prvi tim i odmah osvojim trofeje. 🏆🏆
Najdraži trenutak iz te sezone svakako mi je bio prvi večiti derbi protiv Partizana. Tada smo tek stvarali šampionsku generaciju, dok je Partizan u tom periodu bio korak ispred nas. Derbi se igrao na Marakani, a samo tri dana ranije Partizan je odigrao 0:0 protiv Real Madrida, koji je, po mom mišljenju, bio jedna od najboljih ekipa u istoriji fudbala. U tom timu igrali su Ronaldo, Dejvid Bekam i mnoge druge svetske zvezde. ⭐
Zbog svega toga atmosfera pred derbi bila je neverovatna, a pritisak ogroman. Ipak, uspeli smo da odigramo sjajnu utakmicu i pobedimo Partizan rezultatom 3:0. Taj trijumf za mene ima posebnu težinu i zauvek će ostati jedan od najlepših trenutaka u mojoj karijeri. 💖
Sarađivao si sa trenerima kao što su Slavoljub Muslin i Valter Zenga. Po čemu su se njihove metode rada najviše razlikovale?
Postavio si odlično pitanje, jer su upravo Slavoljub Muslin i Valter Zenga treneri koji su ostavili najveći trag u mojoj karijeri i životu. Sarađivao sam sa sedam ili osam trenera, ali njih dvojica zauzimaju posebno mesto. ☝️
Slavoljub Muslin mi je pružio priliku kada sam se vratio sa pozajmice u Crvenu zvezdu i, slobodno mogu da kažem, promenio mi je život. Verovao je u mene, dao mi šansu da se dokažem i bio jedan od najzaslužnijih za moj razvoj. Bio je izuzetno strog, ali uvek pravičan. Odrastao je u Crvenoj zvezdi, igrao za klub i odlično je razumeo njegovu veličinu i mentalitet. Danas, kada sam i sam trener, trudim se da u radu sa igračima primenjujem mnoge stvari koje sam naučio od njega. Imao je veliki uticaj na mene, a i danas smo veliki prijatelji. ⚽
Sa druge strane, Valter Zenga bio je potpuno drugačiji tip trenera. Sarađivali smo svega tri ili četiri meseca, ali je taj period bio izuzetno značajan za mene. Kod njega sam pružao veoma dobre partije, što mi je kasnije otvorilo vrata za odlazak u inostranstvo. Te sezone Crvena zvezda je osvojila drugu duplu krunu, iako ja nisam bio deo ekipe tokom cele sezone. ⚽
Zenga je kao stranac doneo drugačiji pogled na fudbal. Nije doživljavao Crvenu zvezdu na isti način kao Muslin, ali je imao modernu metodologiju rada i drugačiji pristup pripremi ekipe. Upravo je ta razlika bila njegova najveća prednost.
Obojica su osvojila duplu krunu sa Crvenom zvezdom, ali svaki na svoj način. Muslin je uspeh gradio na disciplini, autoritetu i dubokom razumevanju kluba, dok je Zenga doneo novu energiju, drugačiju filozofiju rada i savremeniji pogled na fudbal. Imao sam sreću da učim od obojice i to iskustvo mi danas mnogo znači u trenerskom poslu.
Šta si kao kapiten Crvene zvezde smatrao svojom najvažnijom obavezom?
Kapiten Crvene zvezde 🔴⚪ postao sam 2008. godine, kada sam se vratio u klub, u jednom od njegovih najtežih perioda. Upravo zbog toga sam na taj deo karijere najponosniji. 🤩
Tada su se u klub vratili i drugi igrači koji su iskreno voleli Crvenu zvezdu i želeli da joj pomognu. ❤️ Kao jedan od najiskusnijih igrača i kapiten ekipe, imao sam veliku odgovornost. Morao sam da budem spona između uprave i igrača, 🤝 posebno kada je reč o finansijama, disciplini i odnosu prema klubu. Bilo mi je važno da pronađem balans i da, uprkos svim problemima, sačuvamo zajedništvo u svlačionici. ☝️
Iako je sezona bila izuzetno teška, dešavalo nam se da prijateljske utakmice igramo pred 40.000 navijača. To nam je svima davalo dodatnu snagu i pokazivalo koliku podršku Crvena zvezda ima. Uprkos brojnim problemima sa kojima smo se suočavali, bili smo nadomak osvajanja prvenstva. ⚽
Moja najveća obaveza kao kapitena bila je da budem primer mlađim igračima – svojim ponašanjem, odnosom prema treningu, disciplini i odgovornosti. Trudio sam se da u svakom trenutku pokažem šta znači nositi kapitensku traku Crvene zvezde. ☝️
Baš zato taj period pamtim sa posebnim emocijama. Nije lako biti uz klub kada pobeđuje i osvaja trofeje, ali je najveća čast ostati uz njega kada mu je najteže. Upravo zbog toga mi je taj deo karijere ostao u najlepšem sećanju
Koji saigrač je tokom karijere ostavio najveći utisak na tebe, bilo kvalitetom ili ljudskim osobinama?
Tokom karijere imao sam privilegiju da igram sa velikim brojem vrhunskih fudbalera, još od mlađih kategorija Crvene zvezde. ⚽ Naša generacija iznedrila je čak četiri kapitena Crvene zvezde – Vladimira Dišljenkovića, Nenada Kovačevića, Nemanju Vidića i mene. To dovoljno govori o kvalitetu te generacije, koja se s pravom smatra jednom od najuspešnijih u istoriji omladinske škole kluba.
Ako bih morao da izdvojim jednog saigrača koji je na mene ostavio najveći utisak, onda je to ⚽ Dragan Mladenović. U Crvenu zvezdu je stigao sa 28 godina iz Zemuna, u trenutku kada sam se i ja vratio sa pozajmice. Od prvog dana smo se zbližili. Osvojio me je svojim ljudskim kvalitetima, a zatim i fudbalskim. Bio je izuzetno svestran igrač, sposoban da podjednako kvalitetno odgovori na čak pet različitih pozicija.
Njegov uspon bio je impresivan. Za samo dve godine prešao je put od igrača koji je nastupao za jedan skroman klub, praktično bez velikih finansijskih mogućnosti, do transfera u Glazgov Rendžers, gde je ostvario zavidnu međunarodnu karijeru. ☝️
Naše prijateljstvo traje do danas. 🤝 Vremenom smo postali i kumovi, a kroz život mi je mnogo pomogao svojim iskustvom, savetima i podrškom. Zbog svega toga, Dragan nije samo jedan od najboljih saigrača koje sam imao, već i jedan od ljudi koji su ostavili najdublji trag u mom životu. ⚽
Foto: EPA-EFE/Meridian sport
Kako je izgledalo igrati u različitim fudbalskim kulturama i koliko te je to izgradilo kao igrača?
Tokom karijere igrao sam u Evropi, Aziji i Africi, a svako od tih iskustava obogatilo me je i kao fudbalera i kao čoveka. Pored sportskog dela, imao sam priliku da upoznam različite kulture, običaje i način života, što smatram jednim od najvećih bogatstava koje mi je fudbal doneo.
Posebno pamtim period u Aziji, ⚽ kada sam igrao za Bunjodkor iz Uzbekistana. U to vreme bio je to jedan od najozbiljnijih klubova na tom prostoru, a trener ekipe bio je Luiz Felipe Skolari. Igrati u zemljama poput Uzbekistana, Japana ili Kine zaista je dragoceno iskustvo, jer se način rada u mnogim segmentima razlikuje od evropskog. Drugačiji su treninzi, priprema za utakmice, organizacija kluba, ali i mentalitet ljudi, kultura i način ishrane. Sve to vas tera da se prilagodite i dodatno sazrite.
Igrao sam i u Rusiji i Ukrajini. ⚽ Smatram da je ruski fudbal na veoma visokom nivou i da su tamošnji klubovi izuzetno profesionalno organizovani. Uvek sam govorio da su Rusi naša starija braća, ali u profesionalnom sportu tamo pre svega vladaju profesionalizam i rezultati. U Srbiji sam za Crvenu zvezdu igrao prvenstveno iz ljubavi prema klubu, dok je u Rusiji drugačiji sistem – najvažnije je da svoj posao obavljate vrhunski, a za to ćete biti adekvatno nagrađeni.
Kada danas pogledam svoju karijeru, ⚽ posebno sam ponosan na to što sam u više različitih inostranih klubova imao čast da nosim kapitensku traku. To je za mene najveća potvrda da su, bez obzira na zemlju, jezik ili kulturu, ljudi prepoznali moje liderske osobine, odgovornost i odnos prema timu.
Tokom trenerske karijere vodio si nekoliko klubova u Superligi Srbije. Kako se nosiš sa pritiskom i kritikama koje su neizbežan deo trenerskog poziva?
Fudbalom sam počeo da se bavim još kao dete, a kasnije sam ostvario san i zaigrao za prvi tim Crvene zvezde. Upravo zato često kažem da vas Crvena zvezda nauči kako da se nosite sa svim vrstama pritiska. Kada prođete takvu školu, mnogo ste spremniji za izazove koji vas čekaju u nastavku karijere.
Posle šest godina rada u omladinskoj školi, ⚽ započeo sam samostalni trenerski put u Superligi Srbije. Otišao sam u Radnik iz Surdulice, sredinu u kojoj nema velikog pritiska publike, ali su očekivanja od trenera i rezultata uvek velika. Upravo u Surdulici stekao sam dragocena iskustva koja su me dodatno izgradila.
Kasnije sam radio i u Vojvodini, ⚽ klubu u kojem se od vas očekuju ozbiljni rezultati i gde je pritisak svakodnevan. U tom trenutku klub se nalazio u teškoj situaciji, što me je podsetilo na period kada sam kao igrač prolazio kroz slične izazove u Crvenoj zvezdi. Nakon toga usledili su angažmani u Nišu i Kruševcu, ⚽ a svaki od njih doneo je nove prepreke i nova iskustva, ali i nove pobede.
Sve izazove kroz trenersku karijeru prihvatao sam mirno i postojano. Kao dete Crvene zvezde, 🔴⚪ naučen sam da se ne povlačim pred pritiskom, već da ga prihvatim kao sastavni deo posla. Upravo zato sam kroz karijeru uvek nastojao da prevaziđem sve nedaće i nastavim da idem napred, bez obzira na okolnosti. ☝️
Foto: Pink.rs
Šta smatraš svojim najvećim trenerskim uspehom do sada, a šta najvećom lekcijom?
Pa dve stvari… Kao najveći trenerski uspeh ⚽ mogu da kažem da sam u svim selekcijama Crvene zvezde u omladinskoj školi osvajao prva mesta i turnire. Ali možda najveći uspeh i dan-danas je u Ligi šampiona, četvrtfinale, sa omladincima Crvene zvezde. Dotad je Crvena zvezda godinama uzimala po jedan bod, a mi smo prošli grupu kao drugi sa osvojenih devet bodova, pa smo sledeće kolo šesnaestinu finala prošli Šerif Moldaviju i ispali smo od Mitelanda u četvrtfinalu. Iskreno i bez lažne skromnosti, teško da će neko u skorije vreme to ostvariti.
Što se tiče uspeha u seniorskom fudbalu, ⚽ ja sam stvarno imao uspehe skoro u svim klubovima, ali možda je sa Surdulicom u toj debi sezoni bio najznačajniji. Da ne budem lažno skroman, te godine je klub bio peti na tabeli, igrao je polufinale kupa Srbije, kada smo ispali od Crvene zvezde. Tada smo odigrali možda i najbolju utakmicu protiv Zvezde na Marakani.
A najveću lekciju ⚽ dobio sam iste te godine u Surdulici, kad sam igrao na prvoj utakmici protiv Inđije, koja je bila zadnja na tabeli. Jednostavno, ja sam došao, i u najgoroj varijanti svi su mislili da moramo makar bod da uzmemo, znači svi su očekivali laganu pobedu. Međutim, izgubili smo 0:2. I meni je bilo jako, jako teško. U tom momentu sve mi se srušilo i odjednom je počela sumnja i celo rukovodstvo posle utakmice je skočilo na mene. Mislili su da sam pogrešio, mislili su da su pogrešili što su me doveli, jer sam bio mlad trener, neiskusan, bez trenerskog staža u seniorskom fudbalu. I ozbiljne, ozbiljne kritike sam dobio posle provedenih sedam dana u klubu. U tom momentu sam imao dve solucije: da odem ili da promenim paradigmu gledanja na stvari – da razmislim zašto su mi to rekli, zašto sam izgubio. Sledeću utakmicu sam takođe izgubio protiv Vojvodine u Novom Sadu, ali je bilo mnogo, mnogo bolje, mada su hteli da me smene. Da nisam dobio treću, smenili bi me. I krenuo je taj pobednički niz. Znači ta prva utakmica bila je pravo iskušenje, onaj prvi stepenik kada treba da stisnete zube i promenite paradigmu gledanja na stvari. Kada se javlja dilema da li da nastavite da gurate ili odustanete. Na kraju nisam odustao i došao je taj uspeh o kome sam pričao.
Šta je, po tvom mišljenju, najveći problem srpskog klupskog fudbala i šta bi trebalo promeniti da bi domaći klubovi bili konkurentniji u Evropi?
Po mom mišljenju, najveći problem srpskog fudbala je nedostatak struke, ali oni koji vode misle da treba da bude više fudbalskih ljudi i broj stranaca. Kako u seniorskom fudbalu, tako i u omladinskom. Mislim da je pogrešno da u mlađim kategorijama imamo strance jer gušimo našu decu. Smatram da treba da se ograniči broj stranaca u srpskom seniorskom fudbalu jer dovodimo dosta nekvalitetne strance koji zatvaraju mesto nekim kvalitetnim domaćim igračima. Ja sam uvek za dobrog igrača stranca, ali kad vam igraju tri, četiri, pet nekvalitetnih stranaca, to je veliki problem. Mi imamo dobru infrastrukturu, odlične uslove u svakom pogledu, kako na terenu, tako i u organizaciji.
Šta bi izdvojio kao svoj naredni profesionalni izazov?
Bogu hvala, 🙏 nedavno sam postao glavni trener cele omladinske škole Crvene zvezde, 🔴⚪ to je jedna ozbiljna i zahtevna funkcija. U principu, slična je trenerskom poslu kad vodite neku selekciju, a ovo je sada šire i ono što mi je najveći izazov. Ja sam dete Crvene zvezde u svakom pogledu i sada imam mogućnost da svojim iskustvom, kao igrač i kao trener, pomognem tim trenerima i toj deci da ostvare svoje snove: da igraju u Crvenoj zvezdi, da žive dobro od fudbala i pre svega da budu dobri ljudi.
Kada vodite jednu generaciju, vi imate fokus uglavnom na nju. Ja sada imam jedan težak, ozbiljan posao i smatram da mogu dobro raditi. Ovo mi je stvarno jedan veliki izazov.
Koji trener je najviše uticao na tvoj način razmišljanja o fudbalu?
Slavoljub Muslin. ☝️
Da možeš da popiješ kafu sa bilo kojim svetskim trenerom, koga bi izabrao i šta bi ga prvo pitao?
Čolo Simeone. ⚽ Smatram da je fascinantno to što je više od petnaest godina trener Atletiko Madrida i što je za sve to vreme uspeo da održi isti nivo energije, posvećenosti i rezultata.
Voditi klub toliko dugo i pritom biti konkurentan u ligi u kojoj dominiraju Real Madrid i Barselona nije nimalo lako. Ipak, Simeone je uspeo da osvoji velike trofeje, ostvari zapažene rezultate u Evropi i od Atletika napravi jedan od najstabilnijih i najrespektabilnijih klubova na svetu.
Kada bih imao priliku da razgovaram sa njim, ⚽ postavio bih mu jedno pitanje: Odakle crpi motivaciju? Veoma je retko da jedan trener toliko godina ostane u istom klubu, a da svake sezone ima istu želju, energiju i glad za pobedama, kao da sve počinje iznova.
To se vidi u njegovom vođenju utakmica, načinu na koji živi svaku sekundu pored aut-linije, u rezultatima koje ostvaruje i posvećenosti koju prenosi na igrače. Za mene je to fascinantno.
Imaš li omiljenu knjigu?
Imam stvarno mnogo knjiga koje su mi drage i kojima se rado vraćam, ali izdvojio bih knjigu mog velikog prijatelja i pisca Nenada Gugla „Umro sam u petak”. 📚
Koju pesmu poručiš kada si u kafani?
To je slično kada me neko pita koji ti je omiljeni film. Ima ono iz crtaća Baja Patak, koji je težak milioner, mnogo voli novac i samo razmišlja o zlatu, a kad uhvati zlatnu ribicu i ona ga pita za želju, on kaže da posle te želje ima još 1.000 želja. Tako ja što se tiče pesama. Imam omiljenu pesmu i uz tu još 100 omiljenih, ali ako moram da izdvojim jednu, to je pesma „Uspeo sam u životu” Džeja Ramadanovskog. 🎻 🎼
Šta bi poručio čitaocima portala?
Poručio bih čitaocima Red portala da ga prate jer stvarno imaju originalna pitanja kada je reč o ovakvim intervjuima. Drugi novinari mi uvek postavljaju neka šablonska pitanja, ali vaša su drugačija, malo su me napregla 😊, a tekstovi su veoma zanimljivi.
Autor: Red portal
