Posle serije izvanrednih skokova, učenik Dragutina Topića ostvario je najbolji rezultat od 8,23 metra 😎
Još jedan biser zasijao je u trenerskom trezoru Dragutina Topića. Tokom dvadeset junskih dana Luka Bošković skrenuo je na sebe pažnju ljubitelja atletike ne samo u Srbiji, već širom planete. Od 1,88 m visokog momka, koji je još 2024. skočio udalj 7,94 m, očekivalo se da će svakako nadmašiti granicu snova. Kao da je u 2025. akumulirao energiju (7,76 m) da bi u ovoj sezoni poleteo. Najpre je 6. juna trag u pesku ostavio na 8,14 m, zatim dve nedelje kasnije na 8,19 m, a 26. juna na 8,23 m! Ispred njega je u istoriji ove discipline među srpskim atletičarima samo rekorder Nenad Stekić (8,45 m). Treba imati u vidu da Luka tek 6. jula puni 20 godina.
U intervjuu za Srpski atletski savez prve utiske je opisao Luka Bošković, a potom i njegov trener, legendarni Dragutin Topić.
- Verovatno ste, s fizičkim predispozicijama koje posedujete, mogli da se opredelite i za druge sportove?
Tako je. Odmalena sam se bavio košarkom, sve do samog kraja osnovne škole. Tada sam se na školskom takmičenju u atletici prvi put oprobao u disciplini skok uvis. Svidela mi se individualna priroda sporta i takmičarski duh. Odlučio sam da pređem na atletiku i došao kod Dragutina Topića na probni trening. Vremenom sam promenio glavnu disciplinu i postao skakač udalj - seća se Luka Bošković.
- Kako doživljavate poslednju seriju takmičenja u kojoj ste pokazali da nemate strah od letenja?
Iskreno, ta poslednja serija samo je potvrda svega onoga što radimo na treninzima.
- Pobedili ste na Prvenstvu Balkana u Volosu Bugarina Božidara Sarabajukova, trećeplasiranog sa Svetskog prvenstva u dvorani ove godine, i pokazali da nemate ni strah od velikih imena?
Što se tiče pobede nad Sarabajukovom, izuzetna je čast što sam se takmičio i nadmašio nekoga ko je aktuelni evropski šampion u dvorani. Međutim, na zaletištu ne gledam ko ima kakve medalje, već se fokusiram isključivo na svoj skok.
- U juniorskoj konkurenciji bili ste vicešampion sveta 2024. i osvajač bronzane medalje na Prvenstvu Evrope 2025?
Juniorski period bio je zaista nezaboravan. Bio je osnova za najvažniji, seniorski period. Na Svetskom prvenstvu u Limi 2024. godine stigao sam do titule vicešampiona sveta, što je za mene bio prvi veliki iskorak na globalnoj sceni i potvrda da mogu da se nosim sa najboljima na planeti. Sledeće godine, na Evropskom prvenstvu 2025, osvojio sam bronzu. Te medalje nisu bile samo moj uspeh, već uspeh celog tima: trenera Dragutina Topića, doktora Jovana Đurovića i fizioterapeuta Slobodana Markovića.
- Ovogodišnjim rezultatima već ste četvrti na evropskim rang-listama na otvorenom. Kako iz ove perspektive gledate na Evropsko prvenstvo za seniore, koje će biti održano od 10. do 16. avgusta u Birmingemu?
Svakako da je lep osećaj videti svoje ime na četvrtom mestu evropskih rang-lista, ali iskreno, statistikama i brojkama ne opterećujem se previše. To što sam već pobeđivao neke od momaka koji su trenutno ispred mene na papiru samo mi daje dodatnu potvrdu da smo na dobrom putu i da u direktnom duelu sve zavisi isključivo od nas i trenutka inspiracije na zaletištu – zaključio je Luka Bošković.
U nastavku je razgovor sa Dragutinom Topićem, koji je otrikio kako je prepoznao talenat Luke Boškovića.
- Kako ste prepoznali Lukin potencijal?
Luka je došao kod mene na preporuku svog nastavnika fizičkog vaspitanja. On ga je video kao skakača uvis. Nisam žurio. Jeste bio visok i brz, ali sam mu tada dao nadimak Hajdi – kaže Dragutin Topić.
- Zašto Hajdi?
Delovao je nezgrapno, bez koordinacije, kao da je bio na klompama, a ne u patikama. Odlučio sam da budem strpljiv i da krenem, kao i sa Angelinom, od učenja tehnike trčanja, uz osnove motorike i koordinacije. Takmičenja su tada bila u trećem planu. Posle dve godine mukotrpnog rada nametnuo se svojom upornošću, brzim savladavanjem sve težih i zahtevnijih vežbi i bukvalno je eksplodirao. Kada je, nakon samo tri izlaska na jamu sa peskom, skočio sedam metara, znao sam da je pravi! Izuzetno je brz, ima osećaj za ritam i tajming. Malo je krut, ali i to postepeno ispravljamo. Ima glavu za velika takmičenja i ne preza od konkurencije.
- Karakter pokazuje i na takmičenjima, ali i u životnim situacijama?
Verovatno mislite na onu situaciju od pre tri godine kada se povredio. Na takmičenju u Beogradu, zbog greške organizatora koji nije prekopao pesak, prilikom doskoka povredio je meniskus i morao je na operaciju. Minut nakon operacije pozvao me je i rekao: "Hvala što ste mi platili operaciju, rekla mi je mama. Sve je prošlo u redu. Kada počinjemo sa treninzima?"
- S obzirom na to da je Evropsko prvenstvo za mlađe seniore naredne sezone, fokus ostaje na Evropskom prvenstvu u Birmingemu 2026?
Moje pulene od malih nogu učim sledećem: velika takmičenja imaju jedan osnovni cilj - ulazak u finale. Sav fokus je na kvalifikacijama, a kada se one uspešno prebrode, nebo je granica. Dakle, korak po korak. Maštanja i strategiju za finale ostavljamo tek kada uspešno ostvarimo prvi cilj.
- Kako izgleda vaša vizija Boškovićeve karijere?
Učim ih da se norme, rezultati i novac ne jure, već da oni postaju plod kvalitetnog treninga, oporavka i pravovremene razmene informacija sa trenerom, u ovom slučaju sa mnom. Od naše koherentnosti zavisi sve. Da bih rukovodio treningom, moram da znam sve - od dnevnog umora i emotivnog stanja, pa do brojnih drugih faktora uspeha. Pred Lukom je niz godina tokom kojih će sam trasirati svoj put.
- Popločan medaljama?
Ne volim da razmišljam o medaljama. Doduše, želja mi je da se plasira na Olimpijske igre, pre svega zbog iskustva, jer je ono nezamenljivo u svakoj karijeri. Znam gde još može da napreduje u treningu. Bože zdravlja, radovaćemo se svi zajedno uspesima ovog preskromnog momka, koji je nogama čvrsto na zemlji, osim kada izađe na borilište - tada i te kako ume da raširi krila za daleki let.
Autor: Sas.rs / Redportal.rs
