VUK: Naše bake i majke su čuvale porodice, a strepnje čuvale za sebe 😔
Željko Vuk jedan je od onih neumornih entuzijasta i strastvenih čuvara prošlosti koji čitav život posvete naporima da proniknu u dubine tajni sakrivenih pod vekovima taloženom prašinom istorije. U subotu, 2. septembra, u Muzeju Vuka i Dositeja predstaviće svoju novu knjigu Dorćolski kvart ‒ od postanka do nestanka.
U intervjuu za Red portal govorio je o tome kako se zainteresovao za prošlost rodnog Dorćola, njegovom značaju za istoriju grada, kao i zašto su mu majke i bake ‒ keve prva asocijacija na Beograd.
Po čemu je Dorćol poseban? Šta ga izdvaja od ostalih delova Beograda? 🤔
Ovaj deo grada poseban je po mnogo čemu. Prvenstveno po svom položaju. Smešten uz najveću evropsku reku i uz samu Beogradsku tvrđavu. Baš zbog toga uvek je bio na udaru osvajačkih vojski, prvenstveno što je vekovima Dunav bio granica između suprotstavljenih sila. Dorćol je i najveće arheološko nalazište u gradu, iako još nedovoljno ispitano.🔍 Na njemu se nalazio deo naselja izvan Kastruma, sa nekropolom i najvećim brojem nađenih rimskih sarkofaga i delova keramike u Beogradu, iz vremena dok su Evropom gospodarili stari Rimljani i dok se u njemu nalazila IV Flavijeva legija. Dorćol je bio i mesto gde se pravila odstupnica srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, a podneo je i najveći broj žrtava u Drugom svetskom ratu, kada je jevrejska zajednica gotovo izbrisana sa spiska stanovništva Beograda.
A po čemu se Dorćolci izdvajaju? 💪🏻
Danas je situacija sasvim drugačija nego u starom Beogradu, kojim se ja bavim. Nekada su se izdvajali multietničnošću i multikonfesionalnošću. U 16. i 17. veku, jedni pored drugih, živeli su Srbi, Turci, dubrovački i jevrejski trgovci, Jermeni, Grci… Za vreme druge austrijske vladavine (1717–1739) dunavska padina je bila mesto gde su živeli, što u kasarnama što u svojim kućama, vojnici i oficiri svih evropskih država čije su regimente sačinjavale vojsku Habzburške monarhije: Austrijanci, Nemci, Italijani, Španci, Irci, Škoti, Lorenci, Portugalci, Švajcarci… U 19. veku bilo je dosta Grka i Grko-Cincara, posebno trgovaca na zerečkoj padini, koji su se vremenom utopili u srpsko stanovništvo. Čak i u vreme dok sam ja išao u Osnovnu školu „Janko Veselinović”, šezdesetih godina prošlog veka, odeljenja su bila šarenolika. 🏫🎒 Bilo je dosta Roma i Turaka, ali to nikome nije predstavljalo problem, niti smo o tome razmišljali. Danas je sasvim drugačije i Dorćol gubi svoj identitet. Veliki je priliv stanovništva u Beograd, a Dorćolaca koji su tu rođeni sve je manje.
Koliko danas zaista znamo o istoriji Dorćola? 👀🔎
Dosta ste zna, ali su svi ti podaci razbacani. To je i bio razlog da napravim knjigu u kojoj će se sve najvažnije informacije naći na jednom mestu 📖. Dorćolom su se bavili istoriografi, arhitekte, umetnici, hroničari… Ali svaki u svojim stručnim radovima, disertacijama, publikacijama, časopisima. Mislim da danas većinu stanovništva ne zanima istorija mesta u kom živi, već gledaju kako da prežive i kako da se zabave.
Foto: Željko Vuk
Kako si razvio interesovanje za istoriju Dorćola i šta te je najviše inspirisalo? 📖
Hvala ti na ovom pitanju. Rođen sam u Dušanovoj ulici, na nekadašnjem Bit-pazaru, i u istom stanu živim i danas, 67 godina kasnije. Pored mog radnog stola nalazi se pogled na krov najstarije stambene kuće u Beogradu. Sa druge strane, gledano prema Kalemegdanu, nekada je bio jedan sokak, kao kakav nastavak Jevrejske ulice, kojim se išlo naviše, ka današnjoj Ulici Strahinjića Bana, a odmah do njega karavan-saraj Mehmed-paše Sokolovića sa bezistanom i velikim brojem trgovačkih radnji. Odmah preko nalazilo se naselje dubrovačkih i jevrejskih trgovaca… Pa kako da se čovek ne zainteresuje za istoriju svog kraja? 📚 Istina, moje interesovanje, iako datira od ranog detinjstva i prvih susreta sa zidinama tvrđave, razbuktalo se mnogo kasnije. Valjda to dolazi sa zrelošću.
Kakva su saznanja o najstarijoj istoriji ovog dela grada? Kada je počeo život na Dorćolu? ☘️
Zbog čestih klimatskih promena i čestih izlivanja Dunava, kada su u priobalju dugo ostajali vodeni džepovi, život u ovom delu grada nije bio moguć pre isteka gotovo cele epohe bronzanog doba. Od tada počinju i prvi tragovi njegovog naseljavanja.
Koja je ličnost, istorijska i neka od diskretnih heroja svakodnevice, prva asocijacija kada pomisliš na Dorćol? 🚹
Prvo mi pada na pamet lik našeg velikog naučnika i matematičara Mihaila Petrovića Alasa, koji i nije stanovao na Dorćolu već, kao što znamo, na Kosančićevom vencu, što ga ne čini manjim Dorćolcem, jer je veliki deo života proveo sa dorćolskim alasima 🐟. Tu je položio i majstorski ispit za alasa. Sa šubarom, u gunju i čizmama, sa njima je ribario, kuvao riblje čorbe i paprikaše i pomagao dorćolskoj sirotinji. Kad su u pitanju diskretni heroji svakodnevice, a rekao bih da je to slučaj u celom Beogradu, to su naše majke i bake, ili da ih nazovemo onim dorćolskim nazivom – keve. To su žene koje su pregurale ratove, prehranile svoje porodice i iz teških vremena ih iznele na svojim plećima, a da su svoje strepnje i strahove sve vreme čuvale za sebe.
Iako je postojao kontinuitet života, Dorćol se ne može pohvaliti i kontinuitetom urbanističkog razvoja. Da li je to njegova mana ili možda prednost? 🏗️
Ako se Dorćol, urbanistički gledano, sporije modernizovao, to mu sigurno nije bila mana, ali ja ne bih rekao da je u pitanju razvoj 😕. Grad može da se razvija i bez urbanizacije. Pojam Dorćol i urbanizacija ne idu zajedno. Dorćol je staro jezgro grada koje je istorijska celina gde se mešaju različite kulture i različiti arhitektonski pravci ☝🏻. Tu vrednost je trebalo sačuvati od novogradnje, subvencionisati vlasnike starih kuća, a one koje su u državnom vlasništvu restaurirati. Trebalo je sačuvati kaldrmu i kocku tamo gde je to bilo moguće, a modernizovati kanalizacioni sistem, zameniti stari vodovod, proširiti travnate površine. Zidanje visokih zgrada umesto prizemnih dovelo je do velikog problema sa parkiranjem vozila, do zagušenja kanalizacije i smanjenja prirodnog provetravanja, naročito onog dela ispod Dušanove ulice.
Foto: Željko Vuk
Barona Nikolu Doksata de Moreza nazvao si baroknim arhitektom Beograda. Danas je od njegovog dela ostala samo jedna kuća sa poplavljenim podrumom u Dušanovoj ulici. Treba li žaliti što Beograd, usled surovih istorijskih neprilika, ne liči na neke evropske gradove? 🏰
Nikola Doksat je bio vojni inženjer i graditelj. Kuća u Dušanovoj 10 jeste iz njegovog doba, iz 1724. godine, ali nije on njen tvorac. On je samo iscrtao ortogonalni plan grada po uzoru na evropske gradove, kako Beograd ne bi ličio na orijentalnu kasabu. Te kuće, kojoj pripada i ova u Dušanovoj 10, gradili su nemački trgovci i bile su ukrašene baroknim ornamentima poput kuća u Banatu ili u Zemunu. Odavno se priprema idealan plan za renoviranje ove kuće, ali izgleda da je negde zapelo. Sadašnji vlasnik pekare u ovoj kući je pre desetak godina u saradnji sa Institutom „Jaroslav Černi”, još dok je on bio u državnom vlasništvu, o svom trošku rešio problem vode u podrumu, a pre nekoliko godina zamenjen je i krov. 👷🏻 Ali ovakva kakva je, ta zgrada ne podseća na zgradu iz 18. veka, niti igde stoji ploča da je to najstarija stambena zgrada u Beogradu. Svakako da treba žaliti što je Beograd izgubio patinu, ali ne treba to pravdati samo ratovima. Pa zar nije i Drezden bio sravnjen sa zemljom, pa su ga ponovo izgradili, ciglu po ciglu, kakav je i bio?
Foto: Željko Vuk
Da nisi sa Dorćola, koje mesto bi izabrao za život? 🌊
U svakom slučaju negde pored reke, jezera ili mora. Bez vode nema života. 🛶
Šta bi od literature preporučio nekome da ga zainteresuješ za istoriju Beograda i Dorćola? 📚
Meni su najzanimljiviji tekstovi objavljivani u Godišnjaku grada Beograda, posebno od Željka Škalamere i arheologa Marka Popovića. Izučavajući život švajcarskog inženjera Nikole Doksata naišao sam na mnoge tekstove o Beogradu i bitkama za Beograd na inostranim sajtovima, gde se mogu naći i stare gravure i mape na kojima možemo videti kako je Beograd nekad izgledao 🧐. Danas je lako pronaći šta vas zanima jer je gotovo sve digitalizovano.
A knjiga koju svako mora pročitati? 📕
Volim Aleksandra Dimu, istoričara i pisca. Pročitao sam sve njegove knjige. Ali, takođe, volim i špijunske. Jedan od favorita mi je „Ušica igle” od Kena Foleta. 📚
Da li postoji specifičan beogradski običaj koji voliš? Ako ne, šta voliš da radiš u slobodno vreme? ☕
Ne znam da li ima nešto baš toliko specifično. Kao dete sam voleo miris jutarnje kafe iz ručnog pržionika ☕. Imali smo jednu komšinicu koja je svako jutro na terasi pržila kafu. Šest zrna po šoljici. Voleo sam nedeljne šetnje sa ocem po Knez Mihailovoj. Uvek bismo svratili i do kioska s viršlama. Danas volim da se šetam sa psom. Sednemo na stepenice u Defterdarevoj kapiji na Beogradskoj tvrđavi i posmatramo Ušće. Starac i pas. 🐶
Film koji možeš uvek da gledaš? 🎬
„Apokaliptiko”. 🎥
Poruka za čitaoce Red portala? 👇🏻❤️
Čuvajte Beograd. Naročito njegove stare delove. Nove zgrade postoje svuda u svetu, nisu interesantne.
Autor: Filip Pejković
